Građani podstaknuti nezadovoljstvom prema političarima, krenuli u sami u pisanje ustava. Usvajanje dokumenta čeka potvrdu parlamenta.
"Island bi trebao da dobije novi Ustav koji su sastavili sami građani. To je jedinstven slučaj u svetu, podstaknut ekonomskom krizom koja je izbila pre pet godina. Sada su na potezu političari", piše Dojče vele u opširnoj reportaži sa Islanda u kojoj citira Birgitu Jonsdotir zastupnica opozicione stranke "Pokret" i aktivistkinju Wikiliksa koja je uverena da bi sadašnji parlament i to pre predstojećih parlamentarnih izbora mogao da prihvati novi Ustav.
"Novi Ustav je poseban dokument. Zasniva se na predlogu prema kom svaki građanin ima šansu da učestvuje u njegovoj izradi. Ovo je prvi put da jedna zemlja novi Ustav pokušava da izradi iz demokratske baze. Razlog za otpočinjanje ovog projekta bila je kriza koja je počela prije pet godina", naglašava DW dodajući da su ljudi u toj zemlji davno izgubili poverenje u političare.
Naime, njihova zemlja pala u duboku krizu, a tri velike banke su bankrotirale dok su mnogi građani izgubili ušteđevinu. Bilo je to vreme velikih protesta, no na kraju haos nije pobedio već želja građana da sami učestvuju u osmišljavanju novog početka.
Projekt je počeo 2009. godine kada je pozvano 1.000 građana koji su praktično zastupali sve stanovnike zemlje.
"Jedan statistički sofisticirani sistem trebao je da se pobrine za to da ljudi iz raznih regiona - muškarci, žene, mladi i stari sednu za jedan sto. Svi oni su trebali razmisliti o tome - ko smo mi i što želimo?
Posebno su teme kao što su nacija, prirodni resursi i zdravstveni sistem bile u središtu pažnje", kaže za DW Silja Omarsdotir članica tela koje radi na izradi Ustava, a koja je jedna od 25 Islanđana koji su na kraju preostali i dobili zadatak da napišu predlog nacrta Ustava.
Novi Ustav je 29. jula 2011. uručen parlamentu, a u oktobru 2012. se na jednom neobavezujućem referendumu dvije trećine građana izjasnilo za usvajanje dokumenta.
Da bi novi Ustav stupio na snagu treba ga još potvrditi sadašnji ali i budući parlament, prenosi Index.hr,
(MONDO Foto Wikipedia)
"Novi Ustav je poseban dokument. Zasniva se na predlogu prema kom svaki građanin ima šansu da učestvuje u njegovoj izradi. Ovo je prvi put da jedna zemlja novi Ustav pokušava da izradi iz demokratske baze. Razlog za otpočinjanje ovog projekta bila je kriza koja je počela prije pet godina", naglašava DW dodajući da su ljudi u toj zemlji davno izgubili poverenje u političare.
Naime, njihova zemlja pala u duboku krizu, a tri velike banke su bankrotirale dok su mnogi građani izgubili ušteđevinu. Bilo je to vreme velikih protesta, no na kraju haos nije pobedio već želja građana da sami učestvuju u osmišljavanju novog početka.
Projekt je počeo 2009. godine kada je pozvano 1.000 građana koji su praktično zastupali sve stanovnike zemlje.
"Jedan statistički sofisticirani sistem trebao je da se pobrine za to da ljudi iz raznih regiona - muškarci, žene, mladi i stari sednu za jedan sto. Svi oni su trebali razmisliti o tome - ko smo mi i što želimo?
Posebno su teme kao što su nacija, prirodni resursi i zdravstveni sistem bile u središtu pažnje", kaže za DW Silja Omarsdotir članica tela koje radi na izradi Ustava, a koja je jedna od 25 Islanđana koji su na kraju preostali i dobili zadatak da napišu predlog nacrta Ustava.
Novi Ustav je 29. jula 2011. uručen parlamentu, a u oktobru 2012. se na jednom neobavezujućem referendumu dvije trećine građana izjasnilo za usvajanje dokumenta.
Da bi novi Ustav stupio na snagu treba ga još potvrditi sadašnji ali i budući parlament, prenosi Index.hr,
(MONDO Foto Wikipedia)
