Ubica iz Virdžinije ostavio poruku

Napadač koji je u ponedeljak ubio 32 osobe na Univerzitetu Virdžinija Tek, pre nego što je izvršio samoubistvo, bio je poreklom iz Južne Koreje i zvao se Čo Seung Hui, javljaju agencije. Ovaj 23-godišnji mladić je i sam bio student završne godine na katedri za engleski jezik.

Prema informacijama ABC Njuza, Čo je prvo ubio dvoje ljudi u studentskom domu, za koje se pretpostavlja da su njegova bivša djevojka i njen prijatelj koji je pokušao da je zaštiti, a potom se vratio u svoju studentsku sobu. U sobi je uzeo dodatno naoružanje i ostavio "uznemiravajuću poruku", posle čega je otišao na drugi kraj univerzitetskog kompleksa gde je nastavio svoj ubilački pohod. Sadržaj poruke još nije otkriven medijima.

"Možemo da potvrdimo identitet ubice. On se zove Čo Seung Hui, 23-godišnji Južnokoreanac koji je ovde u SAD imao dozvolu za boravak", izjavio je zvaničnik univerzitetske policije Vendel Flinčam.

Mladić je živeo u studentskom gradu i bio je na završnoj godini engleskog, dodao je Flnčam.
Policija je, takodje, saopštila da je pronašla dva pištolja, od kojih je jedan korišćen u obe pucnjave - u studentskom domu i na fakultetu.

"Dokazi nas nisu doveli do toga da sa sigurnošću kažemo da je ista osoba uključena u obe pucnjave", rekao je predstavnik policije države Virdžinija Stiven Flerti, ali je dodao da je za policiju "razumno da zaključi kako je Čo pucao na oba mesta". Ovo je najteži zločin u istoriji američkog školstva.

Potvrđeno je i da je u Čoovoj torbi pronađen račun koji potvrđuje da je on ranije kupio pištolj marke Glok od devet milimetara. Osim ovog pištolja, kod ubice je pronađeno i drugo oružje kalibra 22 milimetara.

Pokolj je učinjen, najverovatnije, s predumišljajem, sudeći po navodima policije da je koristio lanac da bi zatvorio vrata učionice i tako sprečio prestravljene žrtve da pobegnu iz zgrade, javljaju agencije.

Ranjeno je je najmanje 15 ljudi - neki su rane zadobili od metaka, a neki su se povredili iskačući kroz prozor u potrazi za spasom.

Predsednik univerziteta Čarls Stiger izjavio je da je univerzitetska uprava u početku smatrala, kao i policija, da je pucanje u studentskim domovima, koje je počelo u ponedeljak u 7.15 časova izjutra po lokalnom vremenu, izolovan incident, odnosno studentska rasprava i da je napadač pobegao iz naselja, prenele su agencije.

To je razlog što nije izdato nikakvo upozorenje studentima, niti je nastava prekinuta, a predsednik univerziteta je objasnio da u tom času nije bilo informacija na osnovu kojih bi takve odluke bile donete.

Tek pošto je posle dva sata počela pucnjava u zgradi gde se održavaju predavanja, uprava univerziteta je elektronskom poštom obaveštavala studente da je nastava prekinuta zbog pucnjave, da se sklone u svoje sobe, zaključaju i ne izlaze na prozore.

Policija zvanično nije objavila koliko i koje oružje je imao napadač, ali je jedan policajac koji je tražio da ostane anoniman rekao da je imao dva pištolja i veliki broj rezervnih šaržera.

Svedoci su opisali da je osoba koja je otvorila vatru, student azijskog porekla, koji je "poneo veliku količinu municije".

Roditelji i studenti uputili najoštrije kritike vlastima zbog toga što nisu zatvorili univerzitet posle prve pucnjave i što su kasnili sa upozoravanjem na opasnost.

Trej Perkins, koji se u vreme pucnjave nalazio na času nemačkog jezika, izjavio je za "Vašington Post" da je napadač uletao u učionicu u 9.50 i i ispalio za minut ipo 30 metaka.

Prema njegovim rečima, on je prvo pucao u glavu profesoru nemačkog jezika, a potom je nastavio da puca na studente.

Erin Šijan, koja je prisustvovala času nemačkog, izjavila je studentskim novinama "Koledžijet tajms" (Collegiate Times) da je ona jedna od četvoro studenata, koji su uspeli da izadju iz učionice, a da su svi ostali ili poginuli ili povređeni.

"Bilo je čudno... Muškarac, koji je kasnije pucao dva puta, ušao je ranije u učionicu i izgledalo je kao da traži nekoga, a onda je počeo da puca", rekla je Šijan.

Prema njenim rečima, napadač je izgledao kao normalan mladić.

Bili Bejson, koji živi na sedmom spratu studentskog doma, izjavio je da smatra da je univerzitet kriv što nije na vreme upozroprio studnete.

"Da ste uhvatili osumnjičenoga, koji je ubio dva studenta mogao bih da razumem da nastavite sa održavanjem časova, ali u sitiaciji kad nemate osumnjičenog i izložite studente opasnosti u otvorenoj zgradi, to je neprihvatljivo", rekao je on.

Tokom pucnjave ubijen je i profersor mašinstva Liviu Libresku, koji je spasao nekoliko života svojih studenata blokirajući vrata svoje učionice pre nego što ga je napadač ubio.

Američki predsednik Džordž Buš izrazio je žaljenje zbog masakra.

"Škole bi trebalo da budu bezbedna i sveta mesta, mesta za učenje. Kada se takva mesta oskrnave, posledice se osećaju u svakoj učionici u Americi i u svakoj američkoj zajednici. Žrtve su u našim srcima i spominjemo ih u našim molitvama", rekao je predsednik Buš u kratkom saopštenju datom u Beloj kući.

Američki predsednik je dodao da cela zemlja žali zbog žrtava i zbog njihovih porodica i da je savezna vlada spremna da pomogne vlastima države Virdžinija.

Stravičan dogadaj na Tehnološkom univerzitetu nije jedini u istoriji SAD, ali je jedan od najtežih.

Avgusta 1966. godine, Čarls Vitman se popeo na toranj u studenskom gradu Univerziteta Teksas, u Ostinu, i otvorio vatru na prolaznike. Likvidirao je 15 ljudi, pored toga što je prethodne noći ubio i svoju majku i suprugu. Ranio je 31 osobu.

Marta 1998, dva dečaka, starih 11 i 13 godina, ubili su četiri učenika i jednog nastavnka u školi Vestsajd midl u Džonsboru, u državi Arkanzas.

Aprila 1999, dva naoružana srednjoškolca ubila su 12 djaka i nastavnika srednje škole Kolumbajn u mestu Litleton, u državi Kolorado, posle čega su se ubili.

Januara 2002, student koji je isteran sa Pravnog fakulteta Apalačian iz mesta Grandi u državi Virdžinija ubio je dekana, profesora i jednog studenta, i ranio još tri studenta.

Marta 2005, 16-godišnji srednjoškolac je ubio pet učenika, jednog profesora i jednog službenika obezbejenja gimnazije Red lejk na krajnjem severu američke države Minesota, a zatim oduzeo sebi život. Prethodno je ubio svoga dedu i njegovu životnu saputnicu u indijanskom rezervatu Čipiva.

Septembra 2006, 15-godišnji učenik je ubio upravnika škole na zapadu države Viskonsin.

Najzad, oktobra 2006, vozač kamiona za prevoz mleka Čarls Karl Roberts upao je naoružan u školu Vest nikel majns i ranio 10 devojčica izmedju šest i 14 godina starosti od kojih je pet preminulo. Napadač se potom ubio.