Međunarodni stručnjaci za serijske ubice okupili su ovog meseca u Parizu - kako bi uporedili beleške i podelili iskustva u proučavanju ovog kriminalističkog fenomena.

"Niko se nije rodio kao serijski ubica, to se postaje. Potrebno je petnaestak godina da bi neko postao neka vrsta serijskog ubice", kaže za AFP kriminolog Stefan Burguan.

Dok "običan" ubica postaje "serijski", on prolazi kroz razne faze i kao narkoman, uvek traži nove nivoe uzbuđenja.

Po rečima Burguana, u skoro svakom slučaju reč je o krajnje disfunkcionalnom detinjstvu, često o porodicama u kojima su roditelji napustili decu.

Skoro 40 odsto svih francuskih serijskih ubica u poslednjem veku odrasli su u sirotištima.

Čak 85 odsto serijskih ubica su muškarci, a iako je većina ubistava na svetu počinjena vatrenim oružjem, serijske ubice ga skoro nikad ne koriste.

"Potreban im je blizak kontakt sa žrtvama", objašnjava Burguan. Taj kriminolog kaže da mu je većina serijskih ubica pričala da im je važan "osećaj neograničene moći i kontrole" nad žrtvom.

"Jedan serijski ubica, Donald Harvi, koji je ubio 70 ljudi, rekao mi je: 'Samo kad ubijam, osećam se kao da ja više nisam žrtva.'", kaže Burguan.

(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)