U intervjuu liberalnom ruskom nedeljniku "Nju tajms" Sabirova je kazala da ne veruje da bi Berezovski, koga je upoznala pre četiti godine, izvršio samoubistvo, i da mu je u njihovom poslednjem razgovoru, dan uoči njegove smrti, glas "zvučao bolje nego obično".

"Planirao je da dođe u Izrael u ponedeljak 25. marta. Znam to sigurno", rekla je Sabirova ruskom nedeljniku i pokazala novinarima kopiju njene avio-karte za Tel Aviv.

"Imao je velike planove, da ide do Mrtvog mora", kaže Katerina i dodaje da je Berezovski bio depresivan, ali ne i samoubilački nastrojen, prenosi francuska agencija AFP.

Berezovski je govorio "Zamisli da nisam tu. Svi problemi bi nestali, ali to ne znači da bi se ubio. Ne mogu da zamislim da bi se ubio", priča Sabirova.

Berezovski je trebalo sa njom da se sretne na aerodromu u Tel Avivu. On je sam predložio taj put 18. marta jer je njoj istekla britanska viza.

Časopis je objavio fotografiju lepe Katerine sa Berezovskim koji drži ruku prebačenu preko njenog ramena, a njegovi prijatelji su potvrdili da su bili u dugoj vezi, napominje AFP.

Sabirova je takođe potvrdila da je Berezovski sa njom razgovarao o njegovom pismu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu u kome traži oproštaj, a čije je postojanje otkrio portparol Putina, Dmitrij Peskov, nakon njegove smrti.

"Rekao je da ne vidi drugi način (da se vrati u Rusiju) osim da se izvini", kazala je Katerina i dodala da je videla kopiju pisma koje je Berezovski poslao u novembru.

Berezovski, koji je imao politički azil u Velikoj Britaniji, pronađen je mrtav 23. marta u njegovoj kući kod Askota, nedaleko od Londona.

Protiv Berezovskog je u Rusiji vođeno nekoliko krivičnih istraga, između ostalog povodom mahinacija sredstvima "Aeroflota" 1999. godine zbog čega je kažnjen u odsustvu na šest godina zatvora, za prisvajanje imovine kompanije "AvtoVAZ" i "SbS-AGRO", a optužen je i za pozivanje na organizovanje masovnih nereda.

Glavno tužilaštvo Rusije saopštilo je 2010. godine da su sudovi Rusije i Švajcarske izrekli pet presuda Berezovskom i njegovim pomagačima, koje su postale pravnosnažne a za njim je raspisana međunarodna poternica.

Tužilaštvo je bezuspešno zahtevalo njegovu ekstradiciju, ali je sud u Londonu nekoliko puta odgovarao negativno, navodeći da je Berezovski 2003. godine dobio politički azil.
Berezovski se svojevremeno bavio naučnim radom da bi sa dolaskom perestrojke iskoristio prednosti novog vremena i obogatio se.

Kasnije se našao na udaru predsednika Putina koji je ušao u obračun sa domaćim oligarsima zbog čega je Berezovski zatražio i potom dobio politički azil od britanskih vlasti 2003. godine.

Berezovski je iz Londona nastavio da kritikuje ruske vlasti, a u proteklih nekoliko meseci moglo se čuti da je upao u depresiju i da je promenio mnoge dotadašnje stavove do želje da se vrati u Rusiju.

(Tanjug)