Najvećoj banci na Kipru nedostaju podaci o kupovini akcija zbog koje je i imala gubitke. Na ulicama ponovo redovi pred bankomatima.
Istražitelji su utvrdili da u Banci Kipra, koja je u centru kontroverznog programa isplate međunarodne finansijske pomoći, nedostaju važni podaci o kupovini akcija koju je obavljala ova banka.
Kiparski mediji prenose da je konsultantska kuća "Alvarez i Maršal" tokom pregleda kompjuterskih arhiva uočila da nedostaju određeni podaci.
Veb sajt "Sajprus mejl" preneo je da su informacije koje je dostavila Banka Kipra nepotpune i da je na nekim njenim kompjuterima pronađen softver za brisanje podataka.
Utvrđeno je da nedostaje mnogo podataka za period od 2007. do 2010. godine. U ovom trenutku nije poznato da li su te informacije slučajno izgubljene ili namerno izbrisane.
Banka Kipra, najveća finansijska institucija na ostrvu, kupovala je grčke obveznice i pretrpela gubitak od 1,9 milijardi evra zbog dužničke krize u Grčkoj, preneo je Bi-Bi-Si.
Prema planu koji je usvojen za Kipar, depozitori sa više od 100.000 evra u bankama pretrpeće gubitke do 60 odsto. Novac uzet sa tih računa biće iskorišten za popunjavanje rupa u bankarskom sistemu, zajedno sa međunarodnim kreditom od deset milijardi evra.
Centralna banka Kipra saopštila je da "Alvarez i Maršal" sada vode istragu i u Banci Laiki, drugoj najvećoj banci u zemlji, čiji će jedan deo biti ugašen, a drugi pridodat Banci Kipra.
Konsultantska kuća je, pored kupovine grčkih obveznica, proverila i poslovanje Banke Kipra u Rumuniji i Rusiji.
Inače "na terenu", među samim Kipranima, situacija se ne smiruje i nimalo ne raste njihovo poverenje u bankarski sistem na ostrvu.
Nakon redova posle kontrolisanog puštanja novca njegovim vlasnicima prošle nedelje (nakon dvonedeljnog "moratorijuma"), danas su ponovo formirali redove ispred banaka zbog špekulacija da bi na depozite mogao biti uveden novi namet.
Vlasti su brzo reagovale i negirale takve tvrdnje.
"Takav potez nikada nije razmatran i kategorički odbacujemo da takva ideja postoji", navelo je kiparsko Ministarstvo finansija. "Sa 'trojkom' (kreditora) je postignut sporazum i on ne uključuje nikakve dodatne mere koje bi vodile novom kresanju depozita", dodalo je ministarstvo.
Prema planu smanjenja kiparskog bankarskog sektora, deponenti banke Banke Kipra s depozitima većim od 100.000 evra mogli bi, kako navodi Frans pres, da ostanu i bez preostalih 60 odsto sredstava, u zavisnosti od troškova gašenja dela Laiki banke i spajanja njenog preostalog dela s Bankom Kipra. Oni će, u najboljem slučaju, morati da sačekaju duži niz godina da bi podigli deo svog novca.
(MONDO/agencije, Foto Beta AP Petros Karadjias)
Kiparski mediji prenose da je konsultantska kuća "Alvarez i Maršal" tokom pregleda kompjuterskih arhiva uočila da nedostaju određeni podaci.
Veb sajt "Sajprus mejl" preneo je da su informacije koje je dostavila Banka Kipra nepotpune i da je na nekim njenim kompjuterima pronađen softver za brisanje podataka.
Utvrđeno je da nedostaje mnogo podataka za period od 2007. do 2010. godine. U ovom trenutku nije poznato da li su te informacije slučajno izgubljene ili namerno izbrisane.
Banka Kipra, najveća finansijska institucija na ostrvu, kupovala je grčke obveznice i pretrpela gubitak od 1,9 milijardi evra zbog dužničke krize u Grčkoj, preneo je Bi-Bi-Si.
Prema planu koji je usvojen za Kipar, depozitori sa više od 100.000 evra u bankama pretrpeće gubitke do 60 odsto. Novac uzet sa tih računa biće iskorišten za popunjavanje rupa u bankarskom sistemu, zajedno sa međunarodnim kreditom od deset milijardi evra.
Centralna banka Kipra saopštila je da "Alvarez i Maršal" sada vode istragu i u Banci Laiki, drugoj najvećoj banci u zemlji, čiji će jedan deo biti ugašen, a drugi pridodat Banci Kipra.
Konsultantska kuća je, pored kupovine grčkih obveznica, proverila i poslovanje Banke Kipra u Rumuniji i Rusiji.
Inače "na terenu", među samim Kipranima, situacija se ne smiruje i nimalo ne raste njihovo poverenje u bankarski sistem na ostrvu.
Nakon redova posle kontrolisanog puštanja novca njegovim vlasnicima prošle nedelje (nakon dvonedeljnog "moratorijuma"), danas su ponovo formirali redove ispred banaka zbog špekulacija da bi na depozite mogao biti uveden novi namet.
Vlasti su brzo reagovale i negirale takve tvrdnje.
"Takav potez nikada nije razmatran i kategorički odbacujemo da takva ideja postoji", navelo je kiparsko Ministarstvo finansija. "Sa 'trojkom' (kreditora) je postignut sporazum i on ne uključuje nikakve dodatne mere koje bi vodile novom kresanju depozita", dodalo je ministarstvo.
Prema planu smanjenja kiparskog bankarskog sektora, deponenti banke Banke Kipra s depozitima većim od 100.000 evra mogli bi, kako navodi Frans pres, da ostanu i bez preostalih 60 odsto sredstava, u zavisnosti od troškova gašenja dela Laiki banke i spajanja njenog preostalog dela s Bankom Kipra. Oni će, u najboljem slučaju, morati da sačekaju duži niz godina da bi podigli deo svog novca.
(MONDO/agencije, Foto Beta AP Petros Karadjias)
