On je istakao da je Rusija, kao jedan od osnivača Nirnbeškog suda, od početka podržavala mehanizme međunarodne pravde.
"Slažemo se da krivično pravosuđe i pomirenje moraju ići ruku pod ruku, ali ne možemo da prihvatimo princip odmazde po svaku cenu", rekao je ruski ambasador u javnoj debati o radu međunarodnih krivičnih tribunala i njihovoj ulozi u pomirenju u sedištu UN.
"Bez obzira na teškoće, mi verujemo da utvrđivanje činjenica i privođenje krivaca pravdi mogu da doprinesu normalizaciji i pomirenju, ali samo ako su ti procesi nepristrasni i depolitizovani," rekao je on.
Čurkin smatra da u dosadašnoj praksi ad hok tribunala postoje pozitivni i negativni primeri, a da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju definitivno negativan primer.
Navodeći apsurdno "dugotrajne procese" tokom kojih su neki okrivljeni umrli i "neprihvatljivo dug pritvor Vojislava Seselja," on je posebno kritikovao postupak koji je doveo do nedavno oslobađanja hrvatskog generala Ante Gotovine i lidera OVK Ramuša Haradinaja.
"Nonšalantnost sa kojom je sa tri glasa prema dva opovrgnuta prvostepenta jednoglasna presuda Gotovini i Markaču za masovna ubistva i deportaciju srpskog stanovništva koja je bila zasnovana na godinama istrage je zapanjujuća," ocenio je Čurkin.
"Sumnjamno da je ova odluka doneta na pravnim osnovama," dodao je on ističući da u ovim slučajevima pravda nije zadovoljena, jer nije utvrđeno ko je kriv za počinjene zlocine.
Slično je bilo sa slučajem Hardinaj tokom koga su svedoci zastrašivani i čak fizički eliminisani u atmosferi nekažnjivosti na Kosovu i u prisustvu međunarodnih snaga, istakao je Čurkin.
"Kao u slučaju Gotovine, ubistva i mučenja su bili evidentni, ali niko nije proglašen krivim."
Ruski ambasador zato kaže da je legitimno pitanje da li takvo sudsko telo, "koje deluje usredsređeno na stvaranje kompleksa krivice kod samo jednog naroda, a na pranje krivice kriminalaca druge strane u sukobu može da doprinese pomirenju na zapadnom Balkanu."
Očigledno je da ne može zaključuje Čurkin i napominje da je to otišlo tako daleko da se čini da Haški tribunal nije u stanju da se izbori sa sopstvenom organizacionom i proceduralnom krizom.
"Savet bezbednosti zato mora da preduzme odlučne korake da mu pomogne da izađe iz ćorsokaka u kome se našao," upozorio je on.
Srećom, današnje međunarodno pravosuđe nije ograničeno na rad Haškog tribunala, zaključio je Čurkin izražavajući podršku Međunarodnom krivičnom tribunalu.
(Tanjug)
"Slažemo se da krivično pravosuđe i pomirenje moraju ići ruku pod ruku, ali ne možemo da prihvatimo princip odmazde po svaku cenu", rekao je ruski ambasador u javnoj debati o radu međunarodnih krivičnih tribunala i njihovoj ulozi u pomirenju u sedištu UN.
"Bez obzira na teškoće, mi verujemo da utvrđivanje činjenica i privođenje krivaca pravdi mogu da doprinesu normalizaciji i pomirenju, ali samo ako su ti procesi nepristrasni i depolitizovani," rekao je on.
Čurkin smatra da u dosadašnoj praksi ad hok tribunala postoje pozitivni i negativni primeri, a da je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju definitivno negativan primer.
Navodeći apsurdno "dugotrajne procese" tokom kojih su neki okrivljeni umrli i "neprihvatljivo dug pritvor Vojislava Seselja," on je posebno kritikovao postupak koji je doveo do nedavno oslobađanja hrvatskog generala Ante Gotovine i lidera OVK Ramuša Haradinaja.
"Nonšalantnost sa kojom je sa tri glasa prema dva opovrgnuta prvostepenta jednoglasna presuda Gotovini i Markaču za masovna ubistva i deportaciju srpskog stanovništva koja je bila zasnovana na godinama istrage je zapanjujuća," ocenio je Čurkin.
"Sumnjamno da je ova odluka doneta na pravnim osnovama," dodao je on ističući da u ovim slučajevima pravda nije zadovoljena, jer nije utvrđeno ko je kriv za počinjene zlocine.
Slično je bilo sa slučajem Hardinaj tokom koga su svedoci zastrašivani i čak fizički eliminisani u atmosferi nekažnjivosti na Kosovu i u prisustvu međunarodnih snaga, istakao je Čurkin.
"Kao u slučaju Gotovine, ubistva i mučenja su bili evidentni, ali niko nije proglašen krivim."
Ruski ambasador zato kaže da je legitimno pitanje da li takvo sudsko telo, "koje deluje usredsređeno na stvaranje kompleksa krivice kod samo jednog naroda, a na pranje krivice kriminalaca druge strane u sukobu može da doprinese pomirenju na zapadnom Balkanu."
Očigledno je da ne može zaključuje Čurkin i napominje da je to otišlo tako daleko da se čini da Haški tribunal nije u stanju da se izbori sa sopstvenom organizacionom i proceduralnom krizom.
"Savet bezbednosti zato mora da preduzme odlučne korake da mu pomogne da izađe iz ćorsokaka u kome se našao," upozorio je on.
Srećom, današnje međunarodno pravosuđe nije ograničeno na rad Haškog tribunala, zaključio je Čurkin izražavajući podršku Međunarodnom krivičnom tribunalu.
(Tanjug)
Sa Bolombojem je druga priča! Vojnik Zvezde se vratio, a jedan važan detalj može da "pogura" tim do plej-ofa
Jovanović spasao Partizan: Odbranio penal, "zaključao" gol i sačuvao tri boda za kraj godine!
Partizan je u problemu, a postoji samo jedno rešenje: Prvi ispit je pao, vreme je za popravni!
Prvo oglašavanje Čede Jovanovića o razvodu: "Nešto se čoveku desi što ne može da sanja, ja sam to doživeo "
Ovo je trudna verenica ubijenog Nikole iz Kaluđerice: Napadači pucali kroz prozor, čula se vriska i škripa guma