Kubanci su zbog ekonomske krize poslednje decenije prošlog veka izgubili po 5,5 kilograma, bili primorani na veću fizičku aktivnost, i tako postali - zdraviji. Oporavak, ma kako blag, ponovo im je "proširio struk".
Tim stručnjaka sa Harvardskog univerziteta, na osnovu "prirodnog eksperimenta" koji se dogodio tokom krize 90-tih godina prošlog veka na Kubi, zaključio je da se zdravlje nacije može popraviti relativno skromnim gubitkom težine i povećanjem fizičke aktivnosti, prenosi britanski časopis za medicinu.
Padom komunizma u Sovjetskom Savezu, Kuba je izgubila važnu finansijsku podršku i to se veoma loše odrazilo na privredna kretanja u toj zemlji. U razdoblju 1989-1993. bruto domaći proizvod Kube je pao za 35 odsto direktno kao rezultat raspada ŠSR-a, do tada najvećeg Kubanskog ekonomskog partnera.
U tom periodu hrana i gorivo su hronično nedostajali na Kubi što je rezultiralo glađu kojom je bilo pogođeno na milione Kubanaca. Da bi preživeli i prehranili se ljudi su se snalazili - od toga da su gajili svinje po kupatilima svojih kuća, do pretvaranja gradskih zelenih površina u povrtnjake.
Autobusi i automobili su tada praktično nestali sa kubanskih puteva, a vlada je obezbedila milion bicikala kako bi ublažila posledice pomankanja javnog transporta. Seljaci su bili primorani da se vrate ručnoj obradi zemlje.
Prosečan Kubanac je tada smanjio unos kalorija sa 3.000 na 2.200 dnevno, i za posledicu imao izgubljenih 5,5 kilograma težine. Fizička aktivnost nacije se naglo popela sa 30 na 80 procenta, a gojaznost pala sa12 na sedam odsto. Pušenje je takođe drastično smanjeno.
Broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja je počeo da se uočljivo smanjuje, tačno pet godina posle izbijanja krize, a trend se nastavio i u narednih šest godina.
Između 1996. i 2000. broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, pao je za 50 odsto a od od dijabetesa za 34 odsto.
Na isteku prošlog i početkom ovog veka, počeo je ekonomski oporavak Kube, zbog čega je ponovo došlo da "širenja struka" nacije. Nivo fizičke aktivnosti je opao, a broj obolelih se vratio na nivo od pre izbijanja krize.
Kubansko iskustvo, prema rečima britanskih naučnika, dokaz je da u relativno kratkom periodu skroman gubitak težine u jednoj populaciji može dati odlične rezultate po nacionalno zdravlje.
Kubanski model, izgleda, nije univerzalan. Bar ne važi za Evropljane.Najnovije studije pokazuju da se zdravstveno stanje građana zemlja EU pogoršalo od početka krize.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Padom komunizma u Sovjetskom Savezu, Kuba je izgubila važnu finansijsku podršku i to se veoma loše odrazilo na privredna kretanja u toj zemlji. U razdoblju 1989-1993. bruto domaći proizvod Kube je pao za 35 odsto direktno kao rezultat raspada ŠSR-a, do tada najvećeg Kubanskog ekonomskog partnera.
U tom periodu hrana i gorivo su hronično nedostajali na Kubi što je rezultiralo glađu kojom je bilo pogođeno na milione Kubanaca. Da bi preživeli i prehranili se ljudi su se snalazili - od toga da su gajili svinje po kupatilima svojih kuća, do pretvaranja gradskih zelenih površina u povrtnjake.
Autobusi i automobili su tada praktično nestali sa kubanskih puteva, a vlada je obezbedila milion bicikala kako bi ublažila posledice pomankanja javnog transporta. Seljaci su bili primorani da se vrate ručnoj obradi zemlje.
Prosečan Kubanac je tada smanjio unos kalorija sa 3.000 na 2.200 dnevno, i za posledicu imao izgubljenih 5,5 kilograma težine. Fizička aktivnost nacije se naglo popela sa 30 na 80 procenta, a gojaznost pala sa12 na sedam odsto. Pušenje je takođe drastično smanjeno.
Broj obolelih od dijabetesa i srčanih oboljenja je počeo da se uočljivo smanjuje, tačno pet godina posle izbijanja krize, a trend se nastavio i u narednih šest godina.
Između 1996. i 2000. broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti, pao je za 50 odsto a od od dijabetesa za 34 odsto.
Na isteku prošlog i početkom ovog veka, počeo je ekonomski oporavak Kube, zbog čega je ponovo došlo da "širenja struka" nacije. Nivo fizičke aktivnosti je opao, a broj obolelih se vratio na nivo od pre izbijanja krize.
Kubansko iskustvo, prema rečima britanskih naučnika, dokaz je da u relativno kratkom periodu skroman gubitak težine u jednoj populaciji može dati odlične rezultate po nacionalno zdravlje.
Kubanski model, izgleda, nije univerzalan. Bar ne važi za Evropljane.Najnovije studije pokazuju da se zdravstveno stanje građana zemlja EU pogoršalo od početka krize.
(Tanjug Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
