Britanski forin ofis razmatra mogućnost da promeni preporuke turistima koji putuju u Severnu Koreju nakon što rasta napetosti na poluostrvu.
To neće mnogo pogoditi Pjongjang, a ni Britance, jer samo oko 3.500 ljudi sa Zapada poseti tu izolovanu i tajanstvenu zemlju godišnje i spremno je da odvoji po 1.000 dolara za klasičnu turu od pet dana tokom kojih ste pod stalnim nadzorom, u sobama sa prislušnim aparatima i često bez struje.
Endru Druri, koji voli avanture, kaže da tamo u grupama putuju ljudi bez predrasuda, koji su čuli mnogo o Severnoj Koreji i jednostavno žele i sami da se uvere.
Pjongjang je grad-izlog za pokazivanje. Većina ljudi nalazi da je fascinantno provesti vreme u najbizarnijem glavnom gradu na svetu, kazao je on Bi-Bi-Siju (BBC).
Ono na šta nailaze strani turisti u Pjongjangu je pažljivo sređen grad s čistim, praznim ulicama, redovima praznih kuća u socrealističkom stilu. Nema ni traga siromaštva, prosjaka, nemaštine ili kriminala.
U stvari turista u Pjongjangu može da očekuje da bude dobro dočekan kao "državni gost" u državnom hotelu i ako zatreba u državnoj bolici za strance. Posete muzejima, spomenicima i okolini grada su organizovane s vojničkom preciznošću.
Vodiči i vozači svuda prate turiste kad god i u koje god doba oni napuste hotel.
Druri, koji je s rođakom Najdželom Grinom putovao od Mogadiša do Iraka, kazao je da se u Pjongjangu, u poređenju s tim mestima, osećate tako bezbedno kao da ste bili u tihom španskom letovalištu Marbelja.
"Ta zemlja je tako unazađena i tako siromašna da se čini kao vic kada brinemo da će oni započeti rat. Oni nisu u stanju da obezbede struju za više od pola sata. Ali, zato im je obezbeđenje dobro i s tolikom pratnjom vi se osećate stvarno sigurni u tom gradu", veli Druri.
"Prilikom ulaska, na granici su nam uzeli mobilne i kompjutere, ali nisu znali šta je to ajped, tako da su mi dopustili da ga zadržim", kaže Endru.
Međutim, tamo nema Interneta, pa nisam mogao da šaljem poruke, kazao je on i dodao da je zato pokazao nekoliko video snimaka ženi koja je bila s obezbeđenjem. Ona čak nije znala ni ko su Bitlsi, dodaje on.
Svaki obilazak grada podrazumeva posetu najvećooj trijumfalnoj kapiji na svetu, džinovskim statuama "večnog predsednika" Kim Il Sunga i njegovog sina Kim Džong Ila, kao i palati pretvorenoj u mauzolej gde su izložena njihova tela.
Vodič Karl Medous, koji je 15 puta boravio u Pjongjangu poslednjih osam godina, kaže da kada s običnim svetom razgovarate o vođama iz dinastije Kim, ljudi počinju istinski da plaču. Zato upozoravamo turiste da ne govore ništa negativno o sadašnjem i bivšim vođama, jer se oni prema njima odnose sa iskrenim poštovanjem, napomenuo je on.
On je kazao da su popularni obilasci demilitarizovane zone, dobroutvrđene granice između Severa i Juga načičkane bunkerima i minskim poljima s obe strane.
Većina zapadnih turista na Sever putuje iz Kine avionima ili vozom u malim grupama. Nema podataka koliko je turista sa Zapada posetilo Pjongjang od kada je otvorio svoje granice za turiste 1987. ali se on polako povećava.
Najveći broj stranih turista koji dolaze u Severnu Koreju su Kinezi, koji su i najveće troškadžije ako osim hotela i ima na šta da se potroše pare.
Druri kaže da je jednom pokušao da se odvoji od grupa, ali da nije imao nesto posebno da vidi. "Većina velikih hotela i zgrada su prazni iznutra, to su samo školjke", tvrdi on. Tamo nije ni malo opasno. Oni ne žele da ih doživljavate kao agresore i imate utisak da je svako u toj zemlji srećan.
Prema njegovim rečima, Južnu Koreju, Severnjaci doživljavaju kao američki imperijalistički režim i istinski misle da će jednog dana osloboditi Južnjake, kaže Drui i dodaje da je to opste uverenje ljudi na Severu.
Pjongjang ima sve više restorana, ali u samo mali broj radnji strancima je dozvoljeno da uđu. Postoji i veliki centralni park u koji domaćini vode turiste da vide kako stanovnici 3,5 milionskog grada uživaju tokom vikenda.
Grupe mogu da odlaze u prirodu i uživaju u nezagađenim planinskim vrhovima, rekama i lagunama u regionu planine Kumgang. Turistima se posvećuje izuzetna pažnja i oni uživaju u obilju hrane, ali su i pod stalnim upozorenjima da ne smeju da fotografišu vojne objekte ili mostove i značajnije građevine, jer mogu da ostanu bez kamera i aparata.
Vodiči se trude i da predstave da je Severna Koreja bogata država i jedno od najzahvalnijih mesta koje možete da obiđete.
U realnosti i pored sve šminke, to je veoma drugačije i zatvoreno društvo od svih postojećih, pa nije čudo što je to i najmanje posećena zemlja na svetu.
(Tanjug Foto Tanjug AP Alexander F. Yuan)
Endru Druri, koji voli avanture, kaže da tamo u grupama putuju ljudi bez predrasuda, koji su čuli mnogo o Severnoj Koreji i jednostavno žele i sami da se uvere.
Pjongjang je grad-izlog za pokazivanje. Većina ljudi nalazi da je fascinantno provesti vreme u najbizarnijem glavnom gradu na svetu, kazao je on Bi-Bi-Siju (BBC).
Ono na šta nailaze strani turisti u Pjongjangu je pažljivo sređen grad s čistim, praznim ulicama, redovima praznih kuća u socrealističkom stilu. Nema ni traga siromaštva, prosjaka, nemaštine ili kriminala.
U stvari turista u Pjongjangu može da očekuje da bude dobro dočekan kao "državni gost" u državnom hotelu i ako zatreba u državnoj bolici za strance. Posete muzejima, spomenicima i okolini grada su organizovane s vojničkom preciznošću.
Vodiči i vozači svuda prate turiste kad god i u koje god doba oni napuste hotel.
Druri, koji je s rođakom Najdželom Grinom putovao od Mogadiša do Iraka, kazao je da se u Pjongjangu, u poređenju s tim mestima, osećate tako bezbedno kao da ste bili u tihom španskom letovalištu Marbelja.
"Ta zemlja je tako unazađena i tako siromašna da se čini kao vic kada brinemo da će oni započeti rat. Oni nisu u stanju da obezbede struju za više od pola sata. Ali, zato im je obezbeđenje dobro i s tolikom pratnjom vi se osećate stvarno sigurni u tom gradu", veli Druri.
"Prilikom ulaska, na granici su nam uzeli mobilne i kompjutere, ali nisu znali šta je to ajped, tako da su mi dopustili da ga zadržim", kaže Endru.
Međutim, tamo nema Interneta, pa nisam mogao da šaljem poruke, kazao je on i dodao da je zato pokazao nekoliko video snimaka ženi koja je bila s obezbeđenjem. Ona čak nije znala ni ko su Bitlsi, dodaje on.
Svaki obilazak grada podrazumeva posetu najvećooj trijumfalnoj kapiji na svetu, džinovskim statuama "večnog predsednika" Kim Il Sunga i njegovog sina Kim Džong Ila, kao i palati pretvorenoj u mauzolej gde su izložena njihova tela.
Vodič Karl Medous, koji je 15 puta boravio u Pjongjangu poslednjih osam godina, kaže da kada s običnim svetom razgovarate o vođama iz dinastije Kim, ljudi počinju istinski da plaču. Zato upozoravamo turiste da ne govore ništa negativno o sadašnjem i bivšim vođama, jer se oni prema njima odnose sa iskrenim poštovanjem, napomenuo je on.
On je kazao da su popularni obilasci demilitarizovane zone, dobroutvrđene granice između Severa i Juga načičkane bunkerima i minskim poljima s obe strane.
Većina zapadnih turista na Sever putuje iz Kine avionima ili vozom u malim grupama. Nema podataka koliko je turista sa Zapada posetilo Pjongjang od kada je otvorio svoje granice za turiste 1987. ali se on polako povećava.
Najveći broj stranih turista koji dolaze u Severnu Koreju su Kinezi, koji su i najveće troškadžije ako osim hotela i ima na šta da se potroše pare.
Druri kaže da je jednom pokušao da se odvoji od grupa, ali da nije imao nesto posebno da vidi. "Većina velikih hotela i zgrada su prazni iznutra, to su samo školjke", tvrdi on. Tamo nije ni malo opasno. Oni ne žele da ih doživljavate kao agresore i imate utisak da je svako u toj zemlji srećan.
Prema njegovim rečima, Južnu Koreju, Severnjaci doživljavaju kao američki imperijalistički režim i istinski misle da će jednog dana osloboditi Južnjake, kaže Drui i dodaje da je to opste uverenje ljudi na Severu.
Pjongjang ima sve više restorana, ali u samo mali broj radnji strancima je dozvoljeno da uđu. Postoji i veliki centralni park u koji domaćini vode turiste da vide kako stanovnici 3,5 milionskog grada uživaju tokom vikenda.
Grupe mogu da odlaze u prirodu i uživaju u nezagađenim planinskim vrhovima, rekama i lagunama u regionu planine Kumgang. Turistima se posvećuje izuzetna pažnja i oni uživaju u obilju hrane, ali su i pod stalnim upozorenjima da ne smeju da fotografišu vojne objekte ili mostove i značajnije građevine, jer mogu da ostanu bez kamera i aparata.
Vodiči se trude i da predstave da je Severna Koreja bogata država i jedno od najzahvalnijih mesta koje možete da obiđete.
U realnosti i pored sve šminke, to je veoma drugačije i zatvoreno društvo od svih postojećih, pa nije čudo što je to i najmanje posećena zemlja na svetu.
(Tanjug Foto Tanjug AP Alexander F. Yuan)
