Gipkost Berluskonija, uprkos tome što se suočava s mnoštvom krivičnih optužbi - od poreskih prevara do seksualnih zloupotreba - izaziva divljenje kako njegovih saveznika, tako i protivnika, ocenjuje Blumberg
Silvio Berluskoni, trostruki premijer Italije i dvostruki prekršilac zakona te zemlje, izvojevao je put povratka na vlast, izmanevrisavši svoje rivale tokom osmonedeljne političke pat pozicije.
Godinu ipo nakon podnošenja ostavke, tada gotovo osramoćeni 76-godišnji milijarder sada je postao ključna figura u pregovorima o formiranju sledećeg Kabineta nakon što je juče italijanski predsednik Djorđo Napolitano neočekivano poverio mandat za sastav nove vlade zameniku lidera Demokratske parije Enriku Leti.
Berluskoni i 241 poslanik iz njegove partije Narod slobode drže glasove koji su potrebni Leti (46), inače Berluskonijevom rođaku, da obezbedi parlamentarnu većinu.
Berluskoni je jedan od poslednjih iz svoje generacije koji su ostali nakon što je odlazeći premijer Mario Monti (70) na parlamentarnim izborima u februaru doživeo fjasko, a 61-godišnji Pjer Luiđi Berzani nije dobio podrsku u svojoj Demokratskoj partiji.
Gipkost Berluskonija, uprkos tome što se suočava s mnoštvom krivičnih optužbi - od poreskih prevara do seksualnih zloupotreba - izaziva divljenje kako njegovih saveznika, tako i protivnika, ocenjuje agencija Blumberg.
"Silvio Berluskoni je pravi pobednik", rekao je nedavno njegov oponent Niki Vendola, lider partije Levica, ekologija i sloboda, nakon što je taj vlasnik medijske kuće Medijaset najavio da će biti deo vladajuće alijanse.
Opšti izbori 24. i 25. februara podelili su italijanski parlament na tri bloka i ostavili Demokratsku partiju, osvajača najvećeg broja glasova, bez jasnog puta ka osvajanju većine, neophodne da nasledi Montija.
Ta partija, poznata kao PD, u početku je odbijala da razmotri sporazum sa Berluskonijem, dok je Berzani neuspešno sledio Pokret pet zvezda komičara Bepa Griloa, treću najjaču političku snagu u Italiji.
Takva strategija je propala, a Berzani je priznao poraz 19. aprila. Sledećeg dana su Berluskoni i PD ublažili pat poziciju, pridruživši se ponovo izabranom predseniku Djorđu Napolitanu (87) na njegov sedmogodišnji mandat. Mandat Lete koji mu je poverio predsednik posle konsultacije sa liderima partija, izuzev Griloa, signalizira postizanje jednog šireg sporazuma.
Ublažavanje političke krize posle ponovnog izbora Napolitana za predsednika dovelo je do pada italijanskih troškova zaduživanja. Kamate na 10-godišnje italijanske obveznice su ove sedmice skliznule na najniži nivo za 28 meseci. Juče su, međutim, porasle za šest baznih poena, na 4,01 odsto.
"Apelujem na sve političke snage i na njihovu svest o odgovornosti", rekao je juče Leta u predsedničkoj palati u Rimu: "Sve ključne reforme moraju biti sprovedene uz najveće moguće angažovanje."
Italijanski glasači nisu napustili Berluskonija koji odbacuje optužbe i krivice koje mu se pripisuju i ocenjuje ih kao političku osvetu. Više od četvrtine glasača je videlo njega kao osobu koja bi mogla da izvede zemlju iz recesije. Njegova popularnost, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnosti, od izbora je samo porasla.
Predstavnici Berluskonijeve partije Narod slobode traže sa Letom i saveznicima njegove PD zajedničku osnovu za vladin program i raspodelili pozicije u Kabinetu. Neuspeh postizanja sporazuma mogao bi da podstakne Napolitana na sazivanje prevremenih izbora.
"Vlada sa Letom na čelu predstavlja šansu za Berluskonija da se pregrupiše, uhvati vazduh i pripremi se za sledeću rundu izbora", ocenio je Federiko Nilja, profesor međunarodne istorije na Univerzitetu Luis u Rimu.
Povratak Berluskonija u prvi plan usledio je gotovo 18 meseci nakon što ga je evropska dužnička kriza skinula s vlasti i šest meseci otkako je dobio prvu od dve optužnce za krivični prestup. Berluskoni je podneo žalbe na presude za poresku prevaru i prisluškivanje i odbacio optužbe za plaćanje seksualnih usluga maloletnicama u slučaju koji se vodi pred jednim sudom u Milanu.
Udruživanje Lete i Berluskonija ponovo će ujediniti nekada dve najveće partije u Montijevoj koaliciji koja se raspala u decembru. Mada je Berluskoni izjavio da je voljan za saradnju, on je takođe zapretio da će vratiti Italiju na ponovne izbore ako ne dobije ono što želi u partnerskoj vladi.
Najveće neslaganje je oko ekonomske politike nakon što su glasači odbacili stroge mere štednje koje je Monti uveo kako bi ohrabrio investitore. Leta zahteva poreske olakšice za porodice s niskim prihodima, dok je Berluskoni zatražio ukidanje poreza na kupovinu prvog stana ili kuće.
PD i Berluskoni se takođe u prošlosti nisu slagali oko izmena u italijanskom pravosudnom sistemu.
"Ne moramo da imamo značajne stvari da bi se zadovoljila tržišta. Dovoljno je samo da ne pokvarimo ono što je učinio Monti", rekao je glavni investicioni zvaničnik u kompaniji Aleti Djestijele Fabricio Fjorini.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Gregorio Borgia)
Godinu ipo nakon podnošenja ostavke, tada gotovo osramoćeni 76-godišnji milijarder sada je postao ključna figura u pregovorima o formiranju sledećeg Kabineta nakon što je juče italijanski predsednik Djorđo Napolitano neočekivano poverio mandat za sastav nove vlade zameniku lidera Demokratske parije Enriku Leti.
Berluskoni i 241 poslanik iz njegove partije Narod slobode drže glasove koji su potrebni Leti (46), inače Berluskonijevom rođaku, da obezbedi parlamentarnu većinu.
Berluskoni je jedan od poslednjih iz svoje generacije koji su ostali nakon što je odlazeći premijer Mario Monti (70) na parlamentarnim izborima u februaru doživeo fjasko, a 61-godišnji Pjer Luiđi Berzani nije dobio podrsku u svojoj Demokratskoj partiji.
Gipkost Berluskonija, uprkos tome što se suočava s mnoštvom krivičnih optužbi - od poreskih prevara do seksualnih zloupotreba - izaziva divljenje kako njegovih saveznika, tako i protivnika, ocenjuje agencija Blumberg.
"Silvio Berluskoni je pravi pobednik", rekao je nedavno njegov oponent Niki Vendola, lider partije Levica, ekologija i sloboda, nakon što je taj vlasnik medijske kuće Medijaset najavio da će biti deo vladajuće alijanse.
Opšti izbori 24. i 25. februara podelili su italijanski parlament na tri bloka i ostavili Demokratsku partiju, osvajača najvećeg broja glasova, bez jasnog puta ka osvajanju većine, neophodne da nasledi Montija.
Ta partija, poznata kao PD, u početku je odbijala da razmotri sporazum sa Berluskonijem, dok je Berzani neuspešno sledio Pokret pet zvezda komičara Bepa Griloa, treću najjaču političku snagu u Italiji.
Takva strategija je propala, a Berzani je priznao poraz 19. aprila. Sledećeg dana su Berluskoni i PD ublažili pat poziciju, pridruživši se ponovo izabranom predseniku Djorđu Napolitanu (87) na njegov sedmogodišnji mandat. Mandat Lete koji mu je poverio predsednik posle konsultacije sa liderima partija, izuzev Griloa, signalizira postizanje jednog šireg sporazuma.
Ublažavanje političke krize posle ponovnog izbora Napolitana za predsednika dovelo je do pada italijanskih troškova zaduživanja. Kamate na 10-godišnje italijanske obveznice su ove sedmice skliznule na najniži nivo za 28 meseci. Juče su, međutim, porasle za šest baznih poena, na 4,01 odsto.
"Apelujem na sve političke snage i na njihovu svest o odgovornosti", rekao je juče Leta u predsedničkoj palati u Rimu: "Sve ključne reforme moraju biti sprovedene uz najveće moguće angažovanje."
Italijanski glasači nisu napustili Berluskonija koji odbacuje optužbe i krivice koje mu se pripisuju i ocenjuje ih kao političku osvetu. Više od četvrtine glasača je videlo njega kao osobu koja bi mogla da izvede zemlju iz recesije. Njegova popularnost, kako pokazuju rezultati ispitivanja javnosti, od izbora je samo porasla.
Predstavnici Berluskonijeve partije Narod slobode traže sa Letom i saveznicima njegove PD zajedničku osnovu za vladin program i raspodelili pozicije u Kabinetu. Neuspeh postizanja sporazuma mogao bi da podstakne Napolitana na sazivanje prevremenih izbora.
"Vlada sa Letom na čelu predstavlja šansu za Berluskonija da se pregrupiše, uhvati vazduh i pripremi se za sledeću rundu izbora", ocenio je Federiko Nilja, profesor međunarodne istorije na Univerzitetu Luis u Rimu.
Povratak Berluskonija u prvi plan usledio je gotovo 18 meseci nakon što ga je evropska dužnička kriza skinula s vlasti i šest meseci otkako je dobio prvu od dve optužnce za krivični prestup. Berluskoni je podneo žalbe na presude za poresku prevaru i prisluškivanje i odbacio optužbe za plaćanje seksualnih usluga maloletnicama u slučaju koji se vodi pred jednim sudom u Milanu.
Udruživanje Lete i Berluskonija ponovo će ujediniti nekada dve najveće partije u Montijevoj koaliciji koja se raspala u decembru. Mada je Berluskoni izjavio da je voljan za saradnju, on je takođe zapretio da će vratiti Italiju na ponovne izbore ako ne dobije ono što želi u partnerskoj vladi.
Najveće neslaganje je oko ekonomske politike nakon što su glasači odbacili stroge mere štednje koje je Monti uveo kako bi ohrabrio investitore. Leta zahteva poreske olakšice za porodice s niskim prihodima, dok je Berluskoni zatražio ukidanje poreza na kupovinu prvog stana ili kuće.
PD i Berluskoni se takođe u prošlosti nisu slagali oko izmena u italijanskom pravosudnom sistemu.
"Ne moramo da imamo značajne stvari da bi se zadovoljila tržišta. Dovoljno je samo da ne pokvarimo ono što je učinio Monti", rekao je glavni investicioni zvaničnik u kompaniji Aleti Djestijele Fabricio Fjorini.
(Tanjug, foto: Beta/AP, Gregorio Borgia)
