Kandidat desnice Nikola Sarkozi i predstavnica socijalista Segolen Roajal ušli su u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj, koji će se održati 6. maja. Prema prvim rezultatima anketa, desnica će u drugom krugu pobediti levicu.
U drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj, 6. maja, Nikola Sarkozi osvojiće izmedju 52 i 54 odsto glasova, dok će Segolen Roajal osvojiti izmedju 46 i 48 odsto glasova, procenjuju francuske agencije za istraživanje javnog menjenja.
Prema agenciji za istraživanja javnog mnjenja Ipsos, kandidat desnice Sarkozi osvojiće u drugom krugu izbora 54 posto glasova, dok će socijalistkinja Roajal osvojiti 26 posto glasova.
Agencija BVA Sarkoziju predvidja 52 posto glasova, a Roajalovoj 48 posto glasova, dok agencija CSA predvidja da će kadidat desnice osvojiti 53,5 posto, a kandidatkinja levice 46,5 posto.
Analitičari predvidjaju da će glasači ekstremnog desničara Žan-Mari Le Pena uglavnom glasati za Sarkozija, dok će glasove kandidata centra Fransoa Bajrua ravnomerno raspodeliti oba kandidata.
Uoči drugog kruga, na francuskoj državnoj televiziji TF1 2. maja održaće se debata izmedju predsedničkih kandidata Nikolasa Sarkozija i Segolen Roajal, potvrdila je ta televizija.
Prema najnovijim rezultatima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu 92 posto prebrojanih glasova, odziv u prvom krugu predsedničkih izbora bio 84,61 odsto.
Prema istim podacima, kandidati su zabeležili sledeći rezultat:
Nikola Sarkozi (Unija za narodni pokret) - 31,00 odsto glasova
Segolen Roajal (Socijalistička partija) - 25,63
Fransoa Bajru (Unija za francusku demokratiju) - 18,54
Žan-Mari Le Pen (Nacionalni front) - 10,64
Olivje Bezanson (Revolucionarna komunistička liga) - 4,16
Filip de Vilije (Pokret za Francusku) - 2,29
Mari-Žorž Bife (Komunistička partija) - 1,93
Dominik Voane (Zelena partija) - 1,57
Frederik Nijus (Partija lova, ribolova, prirode i tradicije) - 1,21
Arlet Lakije (Radnička borba) - 1,36
Žoze Bove (Seljaci-aktivisti) - 1,33
Žerar Šivardi (Radnička partija) - 0,35
U drugi krug predsedničkih izbora ušli su Sarkozi i Roajalova, kao dva najuspešnija kandidata.
O velikom interesovanju Francuza za izbor novog šefa države govori i rekordan broj upisanih birača, 44,5 miliona, što je za 3,3 miliona više nego prošle godine.
Francuzi su u nedelju glasali u zemlji, a glasanje na francuskim prekomorskim teritorijama, zbog vremenske razlike, obavljeno je već u subotu. Izbori su održani na teritorijama Gvadelupa, Martinika, Francuske Gvajane i Francuske Polinezije, kao i na dva ostrva severoistočno od Kanade - Mikelonu i Sent-Pjeru.
U petak u ponoć je završena predizborna kampanja za prvi krug izbora u Francuskoj, a na snazi je do 20 sati bila zabrana objavljivanja propagandnih poruka i anketa u medijima i na internetu, kao i javno izjašnjavanje kandidata.
I ankete uoči izbora davale su najviše šansi za drugi krug Nikoli Sarkoziju i Segolen Roajal, njemu 26,5 odsto, njoj 25,5 odsto. Ankete su pokazale i da bi u drugom krugu izbora Nikola Sarkozi i Segelen Roajal bili izjednačeni - 50:50.
Kandidat koji u drugom krugu dobije najviše glasova, postaće predsednik.
Na ovim izborima, prvi put je oko milion glasača moglo da glasa elektronskim putem. Kompjuteri za glasanje postavljeni su na pojedinim biralištima u stotinama gradova.
Ovo je osmi put od uspostavljanja Pete republike 1958. da Francuzi direktno biraju predsednika.
U sredu, 25. aprila, Ustavni savet će zvanično proglasiti rezultat prvog kruga izbora. Dva dana kasnije, u petak 27. aprila, biće zvanično objavljena imena dva kandidata koji će ići u drugi krug čime će početi predizborna kampanja za taj krug izbora.
Mandat predsednika Žaka Širaka će se zvanično završiti 16. maja u ponoć kada će početi mandat novog predsednika.
ZAPOSLENJE I ZARADE
Sarkozi: Manje striktni jedinstveni ugovori o radu. Otpuštanje radnika uz medjusobnu saglasnost. Zaobilaženje zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji oslobadjanjem poreza na dodatne radne sate. Obećanje "pune zaposlenosti" za pet godina.
Roajalova: Povećanje minimalne bruto zarade na 1.500 evra za pet godina. Izmene zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji kako bi se uklonili "negativni efekti". "Ugovor o prvoj šansi" za mlade nekvalifikovane radnike, uz pomoć države. Garantovanje 90 odsto plate celih 12 meseci posle gubitka posla.
FISKALNA POLITIKA
Sarkozi: Pravo na sukcesiju. Fiskalne olakšice (15 milijardi evra).
Roajalova: Debata o porezu na prihod. Porez na preduzeća koji će zavisiti od toga koliko zaradu koriste u nova ulaganja. Porez na aktivnosti kojima se zagadjuje životna sredina.
IMIGRACIJA
Sarkozi i Roajalova se protive masovnom regulisanju statusa ilegalnih imigranata, ali su za veću pomoć razvoju siromašnih zemalja.
Sarkozi: Stvaranje "ministarstva za integraciju i nacionalni identitet". Restrikcije u spajanju porodica.
Roajalova: Automatsko regulisanje statusa nakon 10 godina provedenih u Francuskoj. Regulisanje u zavisnosti od školovanja dece i ugovora o radu.
PREDGRADJA
Sarkozi: Pozitivna diskriminacija u korist etničkih manjina po američkom modelu radi pristupa zaposlenju i odgovornim položajima.
Plan obrazovanja mladih iz takozvanih "teških predradja". Kažnjavanje neodgovornih roditelja.
Roajalova: Pomoć za stvaranje preduzeća za mlade. Vojni kampovi za neke maloletne delinkvente. Vraćanje institucije "policajca iz susedstva".
EVROPA
Sarkozi: Novi, pojednostavljeni evropski ustav koji bi ratifikovao parlament.
Roajalova: Novi referendum 2009. o medjunarodnom sporazumu koji bi bio ojačan socijalnim delom.
INSTITUCIJE
Sarkozi: Veća ovlašćenja parlamenta. Najviše dva petogodišnja predsednička mandata. Smanjenje broja ministarstava (15).
Roajalova: Referendum o Šestoj Republici. Veća ovlašćenja parlamenta i uvodjenje proporcionalnog izbornog sistema. Vlada od petnaestak ministara. "Gradjanska komisija" za procenu rada izabranih predstavnika.
(MONDO/agencije)
Prema agenciji za istraživanja javnog mnjenja Ipsos, kandidat desnice Sarkozi osvojiće u drugom krugu izbora 54 posto glasova, dok će socijalistkinja Roajal osvojiti 26 posto glasova.
Agencija BVA Sarkoziju predvidja 52 posto glasova, a Roajalovoj 48 posto glasova, dok agencija CSA predvidja da će kadidat desnice osvojiti 53,5 posto, a kandidatkinja levice 46,5 posto.
Analitičari predvidjaju da će glasači ekstremnog desničara Žan-Mari Le Pena uglavnom glasati za Sarkozija, dok će glasove kandidata centra Fransoa Bajrua ravnomerno raspodeliti oba kandidata.
Uoči drugog kruga, na francuskoj državnoj televiziji TF1 2. maja održaće se debata izmedju predsedničkih kandidata Nikolasa Sarkozija i Segolen Roajal, potvrdila je ta televizija.
Prema najnovijim rezultatima francuskog ministarstva unutrašnjih poslova, na osnovu 92 posto prebrojanih glasova, odziv u prvom krugu predsedničkih izbora bio 84,61 odsto.
Prema istim podacima, kandidati su zabeležili sledeći rezultat:
Nikola Sarkozi (Unija za narodni pokret) - 31,00 odsto glasova
Segolen Roajal (Socijalistička partija) - 25,63
Fransoa Bajru (Unija za francusku demokratiju) - 18,54
Žan-Mari Le Pen (Nacionalni front) - 10,64
Olivje Bezanson (Revolucionarna komunistička liga) - 4,16
Filip de Vilije (Pokret za Francusku) - 2,29
Mari-Žorž Bife (Komunistička partija) - 1,93
Dominik Voane (Zelena partija) - 1,57
Frederik Nijus (Partija lova, ribolova, prirode i tradicije) - 1,21
Arlet Lakije (Radnička borba) - 1,36
Žoze Bove (Seljaci-aktivisti) - 1,33
Žerar Šivardi (Radnička partija) - 0,35
U drugi krug predsedničkih izbora ušli su Sarkozi i Roajalova, kao dva najuspešnija kandidata.
O velikom interesovanju Francuza za izbor novog šefa države govori i rekordan broj upisanih birača, 44,5 miliona, što je za 3,3 miliona više nego prošle godine.
Poslednji Le Penovi izbori
Godine 2002. godine, na predsedničkim izborima je zabeležena najslabija izlaznost u prvom krugu, što je omogućilo ekstremnom desničaru Žan Mari Le Penu da se nadje u drugom krugu sa Širakom kao rivalom. Sedamdesetosmogodišnjem ultra-desničarskom lideru Le Penu ovo su poslednji izbori u karijeri.Francuzi su u nedelju glasali u zemlji, a glasanje na francuskim prekomorskim teritorijama, zbog vremenske razlike, obavljeno je već u subotu. Izbori su održani na teritorijama Gvadelupa, Martinika, Francuske Gvajane i Francuske Polinezije, kao i na dva ostrva severoistočno od Kanade - Mikelonu i Sent-Pjeru.
U petak u ponoć je završena predizborna kampanja za prvi krug izbora u Francuskoj, a na snazi je do 20 sati bila zabrana objavljivanja propagandnih poruka i anketa u medijima i na internetu, kao i javno izjašnjavanje kandidata.
I ankete uoči izbora davale su najviše šansi za drugi krug Nikoli Sarkoziju i Segolen Roajal, njemu 26,5 odsto, njoj 25,5 odsto. Ankete su pokazale i da bi u drugom krugu izbora Nikola Sarkozi i Segelen Roajal bili izjednačeni - 50:50.
Kandidat koji u drugom krugu dobije najviše glasova, postaće predsednik.
Na ovim izborima, prvi put je oko milion glasača moglo da glasa elektronskim putem. Kompjuteri za glasanje postavljeni su na pojedinim biralištima u stotinama gradova.
Ovo je osmi put od uspostavljanja Pete republike 1958. da Francuzi direktno biraju predsednika.
U sredu, 25. aprila, Ustavni savet će zvanično proglasiti rezultat prvog kruga izbora. Dva dana kasnije, u petak 27. aprila, biće zvanično objavljena imena dva kandidata koji će ići u drugi krug čime će početi predizborna kampanja za taj krug izbora.
Mandat predsednika Žaka Širaka će se zvanično završiti 16. maja u ponoć kada će početi mandat novog predsednika.
Predizborna obećanja Sarkozija i Roajalove
Agencija Frans pres objavila je glavna predizborna obećanja Sarkozija i Roajalove, koja bi trebalo da budu u centru kampanje za drugi krug izbora, 6. maja.ZAPOSLENJE I ZARADE
Sarkozi: Manje striktni jedinstveni ugovori o radu. Otpuštanje radnika uz medjusobnu saglasnost. Zaobilaženje zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji oslobadjanjem poreza na dodatne radne sate. Obećanje "pune zaposlenosti" za pet godina.
Roajalova: Povećanje minimalne bruto zarade na 1.500 evra za pet godina. Izmene zakona o 35-časovnoj radnoj nedelji kako bi se uklonili "negativni efekti". "Ugovor o prvoj šansi" za mlade nekvalifikovane radnike, uz pomoć države. Garantovanje 90 odsto plate celih 12 meseci posle gubitka posla.
FISKALNA POLITIKA
Sarkozi: Pravo na sukcesiju. Fiskalne olakšice (15 milijardi evra).
Roajalova: Debata o porezu na prihod. Porez na preduzeća koji će zavisiti od toga koliko zaradu koriste u nova ulaganja. Porez na aktivnosti kojima se zagadjuje životna sredina.
IMIGRACIJA
Sarkozi i Roajalova se protive masovnom regulisanju statusa ilegalnih imigranata, ali su za veću pomoć razvoju siromašnih zemalja.
Sarkozi: Stvaranje "ministarstva za integraciju i nacionalni identitet". Restrikcije u spajanju porodica.
Roajalova: Automatsko regulisanje statusa nakon 10 godina provedenih u Francuskoj. Regulisanje u zavisnosti od školovanja dece i ugovora o radu.
PREDGRADJA
Sarkozi: Pozitivna diskriminacija u korist etničkih manjina po američkom modelu radi pristupa zaposlenju i odgovornim položajima.
Plan obrazovanja mladih iz takozvanih "teških predradja". Kažnjavanje neodgovornih roditelja.
Roajalova: Pomoć za stvaranje preduzeća za mlade. Vojni kampovi za neke maloletne delinkvente. Vraćanje institucije "policajca iz susedstva".
EVROPA
Sarkozi: Novi, pojednostavljeni evropski ustav koji bi ratifikovao parlament.
Roajalova: Novi referendum 2009. o medjunarodnom sporazumu koji bi bio ojačan socijalnim delom.
INSTITUCIJE
Sarkozi: Veća ovlašćenja parlamenta. Najviše dva petogodišnja predsednička mandata. Smanjenje broja ministarstava (15).
Roajalova: Referendum o Šestoj Republici. Veća ovlašćenja parlamenta i uvodjenje proporcionalnog izbornog sistema. Vlada od petnaestak ministara. "Gradjanska komisija" za procenu rada izabranih predstavnika.
(MONDO/agencije)
