Američka javnost počinje da se buni zbog preširokog korišćenja nadležnosti koje državni organi poseduju navodno čuvajući nacionalnu bezbednost, a koji pokazuje najnoviji skandal sa prisluškivanjem novinara AP-a..
Šef dopisništva "Njujork tajmsa" u Vašingtonu Dejvid Sanger izjavio je povodom skandala sa skidanjem telefonskih listinga novinara agencije AP u okviru istrage američkog ministarstva pravde, da se javnost ne buni zbog same istrage već zbog preširokog korišćenja nadležnosti koje državni organi poseduju.
Sanger je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga u Vašingtonu, istakao da je glavno pitanje kod objavljivanja poverljivih informacija, da li je i kakva šteta napravljena za državni interes.
"Ne znam kakva je šteta načinjena objavljivanjem priče AP-a", dodao je dugogodišnji novinar njujorškog dnevnika.
Američko Ministarstvo pravde je dva meseca pratilo telefonske listinge novinara Asošiejted presa, zbog objavjivanja informacije o jednom neuspelom terorističkom napadu u Jemenu gde su meta bili Amerikanci.
Sanger smatra, da to što se nešto vodi pod oznakom strogo poverljivo, ne znači da velike medijske kuće to neće objaviti.
"Ako, međutim, država posebno naznači koja bi šteta mogla da nastupi ako se neka informacija objavi, onda je to druga stvar i ljudi se odgovorno odnose prema tome", smatra novinar "Njujork tajmsa".
Vodeći američki novinari koji prate sektor bezbednosti na tribini koja je održana juče u Vašingtonu ocenili da je došlo do erozije poverenja između novinara i vlasti.
"Ako je nekome život ugrozen objavljivanjem informacije, nek vlast to istraži, ali mi istraga oko AP-a ne liči na to", rekla je saradnica CNN i bivša savetnica za bezbednost u Bušovoj administraciji Fren Taunsend.
Slično smatra i Devlin Baret, novinar Vol Strit Džurnala, koji kaže da zvaničnike pita kakva je šteta ako se nešto objavi, a dobije odgovor 'ne možemo da vam odgovorimo'.
"Smatram de u takvim situacijama treba objaviti informaciju", kazao je Baret.
Da vlast često preteruje kada je u pitanju stavljanje poverljivosti za neke informacije vidi se i iz slučaja WikiLeaks, rekao je Dejvid Sanger, ilustrujući to primerom da je oko 20 odsto materijala koji se nalazio u diplomatskim beleškama američkih zvaničnika koje su nosile oznaku tajnosti, u stvari bili članci iz lokalnih novina koji su javno objavljeni.
On je rekao i da novinari godinama stvaraju svoje izvore, i da ne mogu olako da dozvole da im se nametne da neke informacije koje dobiju ne objave.
"Često se misli da novinari sede u redakciji, ili na tremu svoje kuće, pijući martini, i da samo stigne poziv 'dođite u garažu, predaću vam poverljiva dokumenta'. Meni se taj poziv još nije desio, a radim kao novinar 31 godinu", zaključio je novinar "Njujork tajmsa" koji je dva puta bio deo redakcijskog tima koji je dobio Pulicerovu nagradu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Sanger je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga u Vašingtonu, istakao da je glavno pitanje kod objavljivanja poverljivih informacija, da li je i kakva šteta napravljena za državni interes.
"Ne znam kakva je šteta načinjena objavljivanjem priče AP-a", dodao je dugogodišnji novinar njujorškog dnevnika.
Američko Ministarstvo pravde je dva meseca pratilo telefonske listinge novinara Asošiejted presa, zbog objavjivanja informacije o jednom neuspelom terorističkom napadu u Jemenu gde su meta bili Amerikanci.
Sanger smatra, da to što se nešto vodi pod oznakom strogo poverljivo, ne znači da velike medijske kuće to neće objaviti.
"Ako, međutim, država posebno naznači koja bi šteta mogla da nastupi ako se neka informacija objavi, onda je to druga stvar i ljudi se odgovorno odnose prema tome", smatra novinar "Njujork tajmsa".
Vodeći američki novinari koji prate sektor bezbednosti na tribini koja je održana juče u Vašingtonu ocenili da je došlo do erozije poverenja između novinara i vlasti.
"Ako je nekome život ugrozen objavljivanjem informacije, nek vlast to istraži, ali mi istraga oko AP-a ne liči na to", rekla je saradnica CNN i bivša savetnica za bezbednost u Bušovoj administraciji Fren Taunsend.
Slično smatra i Devlin Baret, novinar Vol Strit Džurnala, koji kaže da zvaničnike pita kakva je šteta ako se nešto objavi, a dobije odgovor 'ne možemo da vam odgovorimo'.
"Smatram de u takvim situacijama treba objaviti informaciju", kazao je Baret.
Da vlast često preteruje kada je u pitanju stavljanje poverljivosti za neke informacije vidi se i iz slučaja WikiLeaks, rekao je Dejvid Sanger, ilustrujući to primerom da je oko 20 odsto materijala koji se nalazio u diplomatskim beleškama američkih zvaničnika koje su nosile oznaku tajnosti, u stvari bili članci iz lokalnih novina koji su javno objavljeni.
On je rekao i da novinari godinama stvaraju svoje izvore, i da ne mogu olako da dozvole da im se nametne da neke informacije koje dobiju ne objave.
"Često se misli da novinari sede u redakciji, ili na tremu svoje kuće, pijući martini, i da samo stigne poziv 'dođite u garažu, predaću vam poverljiva dokumenta'. Meni se taj poziv još nije desio, a radim kao novinar 31 godinu", zaključio je novinar "Njujork tajmsa" koji je dva puta bio deo redakcijskog tima koji je dobio Pulicerovu nagradu.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
