Pre 21 godinu, 26. aprila 1986. godine, dogodila se černobiljska tragedija, najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva. Cezijumom 137 kontaminirano 3,9 miliona kvadratnih kilometara površine, odnosno oko 40 odsto površine Evrope. Negativan uticaj havarije u Černobilju osećaće se još 300 godina.
Pre 21 godinu, 26. aprila 1986. godine, dogodila se tragedija u Černobilju, najveća ekološka katastrofa u istoriji čovečanstva. Cezijumom 137 kontaminirano 3,9 miliona kvadratnih kilometara površine, odnosno oko 40 odsto površine Evrope.Negativan uticaj havarije u Černobilju osećaće se još 300 godina.
Dve snažne eksplozije su tog dana u rano jutro odjeknule u reaktoru broj četiri u nuklearnoj elektrani u Černobilju, stvorivši ogromne radioaktivne oblake.
Najjači udar su primile Ukrajina, Belorusija i Rusija, ali posledice su se osetile i u Finskoj, Norveškoj, Švedskoj, bivšoj Jugoslaviji, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Nemačkoj i Poljskoj.
Černobiljska havarija je prouzrokovala zagadjenje više od 145.000 km kvadratnih teritotije Ukrajine, Belorusije i Ruske Federacije.
Od posledica direktnog izlaganja radijaciji akutno se razbolelo 237 ljudi. Od toga je 28 umrlo već tokom 1986. godine, a još 19 od 1987. do 2004. godine, navodi se u studiji.Žrtve radijacije su najčešće obolevale (ili obolevaju) od raka tiroidne žlezde, leukemije i drugih vrsta malignih oboljenja, kardiovaskularnih bolesti, katarakte, psihosomatskih bolesti i drugih.
Prema podacima Ministarstva zdravlja Ukrajine, danas se pod medicinskim nadzorom nalazi više od 2,34 miliona ljudi, a najzagadjenije radijacijom i dalje su Žitomirska, Kijevska, Rovenska i Volinska oblast.
U bivšem ŠSR je, radi otklanjanja posledica havarije u Černobilju, bilo angažovano 250.000 ljudi, od kojih je za poslednjih 10 godina 70.000 umrlo, a 150.000 su postali invalidi.
Posle 21 godine, najugroženija područja u Rusiji i dalje su Brjanska, Kalužska, Tulska i Orlovska oblast.
U Belorusiji, u kojoj je skoro četvrtina teritorije bila zahvaćena radijacijom, predsednik Aleksandar Lukašenko uporedio je posledice černobiljske havarije za tu zemlju sa posledicama Drugog svetskog rata.
Strahovite posledice eksplozije na atomskoj centrali daleko prevazilaze okvire ljudskog shvatanja.
U Ukrajini danas ima 2,6 miliona ljudi koji imaju status osoba nastradalih od posledica černobiljske katastrofe, medju njima 754.934 dece.
Danas na zagadjenim teritorijama živi gotovo 2,3 miliona osoba, od toga broja u zoni pojačane radiološke kontrole više od 1,6 miliona osoba.
Najosetljiviji problem, koji još nije rešen jeste stanje takozvanog Sarkofaga - tj. konstrukcije u kojoj je pohranjen četvrti energetski blok.
Sagradjen prema privremenim planovima i u neverovatno teškim uslovima 1986. godine, Sarkofag nije predvidjen za trajnu eksploataciju i predstavlja potencijalnu opasnost.
Na žalost, pojekat "Skrovište", koji je namenjen rešavanju problema bezbednog funkcionisanja sarkofaga i dosad njie realizovan zbog nedostatka finansijskih sredstava.
Negativni uticaji havarije na atomskoj elektrani u Černobilju osećaće se još približno 300 godina, predvideo je glavni sanitarni inspektor i načelnik ruske službe za zaštitu potrošača i zdravlja gradjana Genadij Onišenko.
On je izjavio da će približno 2056. godine "proći najgore posledice - jednostavno, umreće oni koji su u prvom naletu radijacije ozračeni".
(Tanjug)
