Predlog ustavnog amandmana, kojim bi se omogućilo da predsednika Republike Turske direktno bira narod, a ne poslanici parlamenta, dobio je podršku skupštinskog odbora, javila je državna agencija Anatolija.
Predlog ustavnog amandmana, kojim bi se omogućilo da predsednika Republike Turske direktno bira narod, a ne poslanici parlamenta, dobio je podršku skupštinskog odbora, javila je državna agencija Anatolija.Ustavni amandman, koji su podržale vladajuća proslamistička Partija pravde i razvoja (AKP) i opoziciona ANAP, predvidja da se predsednik Turske bira na opštim izborima, sa mandatom od pet godina. Na tom položaju se može provesti najviše dva mandata.
Amandman, kojim se dramatično menja politička slika Turske, mogao bi već narednih dana da bude usvojen u parlamentu, u kome AKP ima apsolutnu većinu od 353 poslanika, od ukupno 550.
Trenutno, šefa turske države bira parlament, i on na tom položaju može provesti jedan mandat od sedam godina.
Ukoliko ustavni amandman bude usvojen u parlamentu, sledeći predsednik Turske bi mogao da bude izabran 22. jula, za kada su zakazani parlamentarni izbori, kažu zvaničnici AKP.
U Turskoj je u aprilu izbila politička kriza povodom izbora novog šefa države. Jedini kandidat za predsednika, Abdulah Gul, nije uspeo da bude izabran u parlamentu u prvom krugu, a Ustavni sud je uvažio stav opozicije i to glasanje proglasio nevažećim.
Opozicija je bojkotovala glasanje, u želji da spreče da šef države dodje iz redova proislamističke AKP.
Gul je ministar spoljnih poslova i uticajni član AKP, koja je na vlasti od 2002. godine.
Nakon odluke Ustavnog suda, premijer Redžep Tajip Erdogan raspisao je parlamentarne izbore.
Proces izbora predsednika Turske pratili su protesti. Oko milion ljudi protestovalo je 27. aprila u Istanbulu protiv proislamske vlade, tražeći odbranu sekularne države i demokratije i noseći transparente sa likom osnivača moderne Turske Kemala Ataturka. Na sličan način je dve nedelje ranije izmedju pola miliona i milion ljudi protestovalo u Ankari.
Predsednički izbori izazvali su napetost izmedju proislamističke vlade i branilaca sekularnih ideala u Turskoj, uključujući i vojsku, koja je 27. aprila izdala saopštenje u kome je izrazila veliku zabrinutost zbog procesa i nagovestila spremnost da se više umeša u politiku.
Turska vojska je u proteklih 50 godina pet puta intervenisala i zbacivala vlade.
Evropska unija ocenila je, medjutim, da su predsednički izbori u Turskoj "test" za tursku vojsku i njeno poštovanje demokratije.
Turska je 2005. godine započela pregovore o pridruživanju EU, koji medjutim sporo napreduju, delimično zbog nerešenog pitanja Kipra.
Jedan od glavnih kriterijuma za članstvo u EU je civilna kontrola oružanih snaga.
(Beta-Rojters)
