U Francuskoj su danas u 8.00 otvorena birališta na kojima će gradjani, u drugom krugu predsedničkih izbora, birati novog predsednika izmedju kandidata desnice Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i levice Segolen Roajal (Royal). Izlaznost do 12 sati iznosi 34,11 odsto, što je tri odsto više nego u prvom krugu u isto vreme.
Izlaznost do 12 sati u drugom krugu predsedničkih izbora u Francuskoj je 34,11 odsto, što je tri odsto više nego u prvom krugu u isto vreme. Ova tendencija govori o istorijskom značaju političkih promena koje su na delu.
Odziv glasača u prepodnevnim časovima premašuje izlaznost na prethodnim predsedničkim izborima, 2002. (26,19 odsto) i 1995. (29,58 odsto).
U Francuskoj su jutros u 8.00 otvorena birališta na kojima će gradjani, u drugom krugu predsedničkih izbora, birati novog predsednika izmedju kandidata desnice Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i levice Segolen Roajal (Royal).
Prvi rezultati drugog kruga izbora očekuju se po zatvaranju birališta u 20.00, dok se konačni rezultati očekuju sutra.
U Francuskoj je registrovano 44,5 miliona birača.
Drugi krug izbora održava se u atmosferi velike prednosti koju je Sarkozi uspeo da zadrži od samog početka kampanje. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazala su da se 54 odsto Francuza sprema da glasa za kandidata desnice, prema 45 odsto koliko se opredelilo za Roajalovu.
Roajalova se pojavljuje u ulozi izazivača, nakon 12 godina desničarske vlade Žaka Širaka, suočena sa rivalom koji je do poslednjeg trenutka bio ministar unutrašnjih poslova.
Da bi pobedila, potrebno je da se ispuni nekoliko uslova - da dobije masovnu podrška glasača centriste Fransoa Bajrua, koji je u prvom krugu dospeo na treće mesto, da bude slab odziv birača ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta u korist njenog rivala, kao i da se veliki broj neopredeljih iz prvog kruga opredeli za nju.
Procene su, medjutim, da će trećina glasača sa centra glasati za Roajalovu, trećina za Sarkozija, a da će trećina ostati neopredeljena, kao i da će glasači Žan Mari Le Pena u velikom broju glasati za kandidata desnice koji je uspeo da ih privuče temama poput imigracije i bezbednosti.
Iako je reč o sudaru klasičnih političkih snaga na francuskoj sceni - većinske desničarske stranke i glavne opozicione partije - oba kandidata su donela novi stil vodjenja politike i najavila dolazak podmladjene ekipe u Jelisejsku palatu.
Oni važe za "pobunjenike" u svojim redovima. Sarkozi je svoju predsedničku kampanju zasnovao na raskidu sa sadašsnjim načinom vodjenja politike, a Roajalova je pokušala da da novo, modernije i evropsko lice Socijalističkoj partiji.
Rojalova i Sarkozi pripadaju prvoj generaciji francuskih političara rodjenoj nakon Drugog svetskog rata, čime se približavaju novoj generaciji šefova evropskih država, poput Angele Merkel u Nemačkoj ili Hosea Luisa Sapatera u Španiji.
Predsednički mandat u Franucuskoj traje pet godina, a novoizabrani predsednik treba da preuzme dužnost od odlazećeg predsednika Žaka Širaka pre 17. maja.
U popularnom pariskom 18. arondismanu, gde se tradicionalno glasa za levicu, retki posteri sa Sarkozijevim likom su izbušeni i "ukrašeni" grafitima, a u imućnom 16. arondismanu, gde žive uglavnom uspešni poslovni ljudi i bogati naslednici, isti tretman imaju posteri Roajalove.
Na linijama metroa koje vode ka osetljivim predgradjima, u kojima su pre dve godine izbili neredi protiv Sarkozijeve politike čvrste ruke, nalepnice i grafiti pozivaju na glasanje za Roajalovu.
Protivnici kandidata desnice su vidljiviji, sa bedževima "Glasam protiv" i "Svi protiv Sarkozija".
Za Roajalovu glasaju uglavnom mladje žene, studenti i intelektualci, za Sarkozija šefovi preduzeća, predstavnici medijsko-finansijske elite, vlasnici nekretnina i konzervativni Francuzi, nezadovoljni velikim brojem imigranata, naročito iz Afrike i Azije.
Glasačko telo je podeljeno izmedju dve vizije društva - one koju nudi Roajalova, zasnovane na solidarnosti i socijalnoj pravdi i one koju nudi Sarkozi, viziji konkurentskog društva u mondijalizovanom svetu, usmerenog ka individualnom uspehu, prevashodno finansijskom.
Na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata, na jesen 2006, pobedila je doajene te stranke kao sto su Dominik Štros-Kan i Loran Fabiji i to javno govoreći o socijalnim temama koje su političari često zanemarivali, od zlostavljanja dece do nasilja koje se emituje preko televizijskih kanala.
Njena ideja-vodilja je da osnuje "participativnu demokratiju" gde će akcenat biti stavljen naročito na obrazovanje. Kada se radi o Evropi, ona želi da stari kontinent bude "rekostruisan vrednostima", uz projekte koji dotiču svakodnevni život Francuza.
U vreme referenduma, podržala je predlog evropskog ustava, istakavši da je u tekstu učinjen napredak u odnosu na pitanje javnih službi EU.
Neki njeni stavovi, kojima razbija ustaljene norme, doneli su joj optužbe za desničarstvo i populizam, posto je na primer sugerisala vojnu službu za mlade delinkvente koji ponavljaju greške ili hvalila nacionalnu himnu i zastavu.
Kampanju koju je vodila obeležilo je nekoliko spoljnopolitičkih "gafova" koji su pothranili optužbe da joj nedostaje iskustvo i kredibilitet. S druge strane, za poslednje dve godine održala je čak 6.000 mitinga, tokom kojih se srela sa stotinama hiljada ljudi.
Insistira na moralu i porodičnim vrednostima, što su teme koje tradicinonalno koristi desnica. Njen lajtmotiv je "pravedan poredak". Želi da se približi takozvanim malim, običnim ljudima.
Iako je pre tri meseca imala bolji rejting od rivala Nikole Sarkozija, potonje ankete stavljaju je iza njega. Ona, medjutim, poziva Francuze da stanu iza nje kako bi sprečili put "tvrdoj desnici" koja "nosi opasnost nereda i čak i gradjanskog rata".
I dok joj neki zameraju nedostatak "predsedničkih" kvaliteta, Roajalova se ne usteže da kaže da je žrtva mačističkih predrasuda: "Prava je revolucija kada jedna žena može da bude oličenje vrhovne vlasti", kaže ona.
U Socijalističku partiju ušla je sa 25 godina. Obrazovana na prestižnoj Nacionalnoj školi za administraciju, iz koje se regrutuje politička elita zemlje, tri puta je bila ministar - za ekologiju, osnovno školsko obrazovanje i porodicu. Bila je savetnica predsednika Fransoa Miterana i dugogodišnji je poslanik.
U neformalnom je braku sa Fransoa Olandom, generalnim sekretarom SP, i sa njim ima četvoro dece.
Sin madjarskog imigranta, pravnik koji je sam finansirao svoje studiranje radeći i kao raznosač cveća, Sarkozi (52) iza sebe ima dugu političku karijeru. Već sa 28 godina je gradonačelnik Nejia, bogatog pregradja Pariza, sa 34 poslanik, a sa 38 ministar finansija i portparol vlade Eduara Baladira.
Tokom predsedničke kampanje 1995, podržava Baladira kome je protivkandidat bio Žak Širak. Nije dobio mesto u novoj vladi nakon što je pobedio Širak, koji mu tu "izdaju" nikada nije oprostio.
Sarkozi 2002. podržava ponovni izbor Širaka za šefa države i postaje ministar unutrašnjih poslova. Nameće stil "mišića" i mere za povećanje bezbednosti na putevima, u čemu je bio uspešan - za četiri godine broj žrtava na putevima smanjen je za 35 odsto.
Francuzi znaju da kažu da je "postavio radare na svakom koraku" i "napunio zatvore".
Vodi oštru borbu protiv porasta antisemitiskih dela u zemlji, za šta mu je Centar Simon Vizental 2003. dodelio nagradu za toleranciju.
Na kongresu UMP-a 2004. godine imenovan je za ministra za ekonomiju i na tom mestu ostao devet meseci. Iste godine izabran je za lidera stranke, a naredne, nakon fijaska referenduma o ustavu EU, ponovo postaje ministar policije i u tom kabinetu ostaje do marta ove godine, kada je podneo ostavku zbog predsedničke kampanje.
Ostaće zapamćen po oštrim izjavama tokom nemira u predgradjima da su pobune čin "organizovanih bandi" i "prave mafije". Pred nemire, u oktobru 2005, u pariskom predgradju Argentej, pred tv-kamerama upitao je gradjane da li im je dosta "ove bande ološa", što mu je javnost žestoko zamerila.
Inicirao je zakon o imigraciji i integraciji kojim se pooštravaju uslovi, kao i zakon o prevenciji delikvencije.
Protivnici kažu da pokušava da pridobije birače ekstremne desnice, naklonjene Žan-Mari Le Penu.
Francuska javnost mu zamera dobre veze sa SAD. Zalaže se za liberalnu ekonomiju i što manji upliv države u biznis. Najavio je novi referendum o predlogu ustava EU i predložio da šest najvećih zemalja čine direktorat koji će biti "motor" EU, što je dočekano kritikama.
(MONDO/agencije)
Odziv glasača u prepodnevnim časovima premašuje izlaznost na prethodnim predsedničkim izborima, 2002. (26,19 odsto) i 1995. (29,58 odsto).
U Francuskoj su jutros u 8.00 otvorena birališta na kojima će gradjani, u drugom krugu predsedničkih izbora, birati novog predsednika izmedju kandidata desnice Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i levice Segolen Roajal (Royal).
Prvi rezultati drugog kruga izbora očekuju se po zatvaranju birališta u 20.00, dok se konačni rezultati očekuju sutra.
U Francuskoj je registrovano 44,5 miliona birača.
Drugi krug izbora održava se u atmosferi velike prednosti koju je Sarkozi uspeo da zadrži od samog početka kampanje. Poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazala su da se 54 odsto Francuza sprema da glasa za kandidata desnice, prema 45 odsto koliko se opredelilo za Roajalovu.
Roajalova se pojavljuje u ulozi izazivača, nakon 12 godina desničarske vlade Žaka Širaka, suočena sa rivalom koji je do poslednjeg trenutka bio ministar unutrašnjih poslova.
Da bi pobedila, potrebno je da se ispuni nekoliko uslova - da dobije masovnu podrška glasača centriste Fransoa Bajrua, koji je u prvom krugu dospeo na treće mesto, da bude slab odziv birača ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta u korist njenog rivala, kao i da se veliki broj neopredeljih iz prvog kruga opredeli za nju.
Procene su, medjutim, da će trećina glasača sa centra glasati za Roajalovu, trećina za Sarkozija, a da će trećina ostati neopredeljena, kao i da će glasači Žan Mari Le Pena u velikom broju glasati za kandidata desnice koji je uspeo da ih privuče temama poput imigracije i bezbednosti.
Iako je reč o sudaru klasičnih političkih snaga na francuskoj sceni - većinske desničarske stranke i glavne opozicione partije - oba kandidata su donela novi stil vodjenja politike i najavila dolazak podmladjene ekipe u Jelisejsku palatu.
Oni važe za "pobunjenike" u svojim redovima. Sarkozi je svoju predsedničku kampanju zasnovao na raskidu sa sadašsnjim načinom vodjenja politike, a Roajalova je pokušala da da novo, modernije i evropsko lice Socijalističkoj partiji.
Rojalova i Sarkozi pripadaju prvoj generaciji francuskih političara rodjenoj nakon Drugog svetskog rata, čime se približavaju novoj generaciji šefova evropskih država, poput Angele Merkel u Nemačkoj ili Hosea Luisa Sapatera u Španiji.
Predsednički mandat u Franucuskoj traje pet godina, a novoizabrani predsednik treba da preuzme dužnost od odlazećeg predsednika Žaka Širaka pre 17. maja.
Podeljeni Pariz
Tenzija medju glasačima je naročito prisutna na ulicama Pariza, koji je podeljen gotovo po sredini kada je reč o podršci jednom ili drugom kandidatu - zapadni deo za Sarkozija, a istočni za Roajalovu.U popularnom pariskom 18. arondismanu, gde se tradicionalno glasa za levicu, retki posteri sa Sarkozijevim likom su izbušeni i "ukrašeni" grafitima, a u imućnom 16. arondismanu, gde žive uglavnom uspešni poslovni ljudi i bogati naslednici, isti tretman imaju posteri Roajalove.
Na linijama metroa koje vode ka osetljivim predgradjima, u kojima su pre dve godine izbili neredi protiv Sarkozijeve politike čvrste ruke, nalepnice i grafiti pozivaju na glasanje za Roajalovu.
Protivnici kandidata desnice su vidljiviji, sa bedževima "Glasam protiv" i "Svi protiv Sarkozija".
Za Roajalovu glasaju uglavnom mladje žene, studenti i intelektualci, za Sarkozija šefovi preduzeća, predstavnici medijsko-finansijske elite, vlasnici nekretnina i konzervativni Francuzi, nezadovoljni velikim brojem imigranata, naročito iz Afrike i Azije.
Glasačko telo je podeljeno izmedju dve vizije društva - one koju nudi Roajalova, zasnovane na solidarnosti i socijalnoj pravdi i one koju nudi Sarkozi, viziji konkurentskog društva u mondijalizovanom svetu, usmerenog ka individualnom uspehu, prevashodno finansijskom.
Segolen Roajal u borbi protiv mačizma
Segolen Roajalova (53), kandidat za predsednika Francuske, želi da obnovi levicu, stilom i govorima koji su svojstveni samo njoj, u kojima dominira savez smelosti i konzervativizma, iako to uznemirava mnoge iz njenog najbližeg stranačkog okruženja.Na unutarpartijskim izborima za predsedničkog kandidata, na jesen 2006, pobedila je doajene te stranke kao sto su Dominik Štros-Kan i Loran Fabiji i to javno govoreći o socijalnim temama koje su političari često zanemarivali, od zlostavljanja dece do nasilja koje se emituje preko televizijskih kanala.
Njena ideja-vodilja je da osnuje "participativnu demokratiju" gde će akcenat biti stavljen naročito na obrazovanje. Kada se radi o Evropi, ona želi da stari kontinent bude "rekostruisan vrednostima", uz projekte koji dotiču svakodnevni život Francuza.
U vreme referenduma, podržala je predlog evropskog ustava, istakavši da je u tekstu učinjen napredak u odnosu na pitanje javnih službi EU.
Neki njeni stavovi, kojima razbija ustaljene norme, doneli su joj optužbe za desničarstvo i populizam, posto je na primer sugerisala vojnu službu za mlade delinkvente koji ponavljaju greške ili hvalila nacionalnu himnu i zastavu.
Kampanju koju je vodila obeležilo je nekoliko spoljnopolitičkih "gafova" koji su pothranili optužbe da joj nedostaje iskustvo i kredibilitet. S druge strane, za poslednje dve godine održala je čak 6.000 mitinga, tokom kojih se srela sa stotinama hiljada ljudi.
Insistira na moralu i porodičnim vrednostima, što su teme koje tradicinonalno koristi desnica. Njen lajtmotiv je "pravedan poredak". Želi da se približi takozvanim malim, običnim ljudima.
Iako je pre tri meseca imala bolji rejting od rivala Nikole Sarkozija, potonje ankete stavljaju je iza njega. Ona, medjutim, poziva Francuze da stanu iza nje kako bi sprečili put "tvrdoj desnici" koja "nosi opasnost nereda i čak i gradjanskog rata".
I dok joj neki zameraju nedostatak "predsedničkih" kvaliteta, Roajalova se ne usteže da kaže da je žrtva mačističkih predrasuda: "Prava je revolucija kada jedna žena može da bude oličenje vrhovne vlasti", kaže ona.
U Socijalističku partiju ušla je sa 25 godina. Obrazovana na prestižnoj Nacionalnoj školi za administraciju, iz koje se regrutuje politička elita zemlje, tri puta je bila ministar - za ekologiju, osnovno školsko obrazovanje i porodicu. Bila je savetnica predsednika Fransoa Miterana i dugogodišnji je poslanik.
U neformalnom je braku sa Fransoa Olandom, generalnim sekretarom SP, i sa njim ima četvoro dece.
Nikola Sarkozi - političar sa "mišićima"
Lider Unije za narodni pokret (UMP) Nikola Sarkozi, predsednički kandidat desnice, važi za političara koji ima "tvrde" stavove o imigraciji, smatra se proamerički nastrojenim i zagovara ekonomsku politiku slobodnog tržišta.Sin madjarskog imigranta, pravnik koji je sam finansirao svoje studiranje radeći i kao raznosač cveća, Sarkozi (52) iza sebe ima dugu političku karijeru. Već sa 28 godina je gradonačelnik Nejia, bogatog pregradja Pariza, sa 34 poslanik, a sa 38 ministar finansija i portparol vlade Eduara Baladira.
Tokom predsedničke kampanje 1995, podržava Baladira kome je protivkandidat bio Žak Širak. Nije dobio mesto u novoj vladi nakon što je pobedio Širak, koji mu tu "izdaju" nikada nije oprostio.
Sarkozi 2002. podržava ponovni izbor Širaka za šefa države i postaje ministar unutrašnjih poslova. Nameće stil "mišića" i mere za povećanje bezbednosti na putevima, u čemu je bio uspešan - za četiri godine broj žrtava na putevima smanjen je za 35 odsto.
Francuzi znaju da kažu da je "postavio radare na svakom koraku" i "napunio zatvore".
Vodi oštru borbu protiv porasta antisemitiskih dela u zemlji, za šta mu je Centar Simon Vizental 2003. dodelio nagradu za toleranciju.
Na kongresu UMP-a 2004. godine imenovan je za ministra za ekonomiju i na tom mestu ostao devet meseci. Iste godine izabran je za lidera stranke, a naredne, nakon fijaska referenduma o ustavu EU, ponovo postaje ministar policije i u tom kabinetu ostaje do marta ove godine, kada je podneo ostavku zbog predsedničke kampanje.
Ostaće zapamćen po oštrim izjavama tokom nemira u predgradjima da su pobune čin "organizovanih bandi" i "prave mafije". Pred nemire, u oktobru 2005, u pariskom predgradju Argentej, pred tv-kamerama upitao je gradjane da li im je dosta "ove bande ološa", što mu je javnost žestoko zamerila.
Inicirao je zakon o imigraciji i integraciji kojim se pooštravaju uslovi, kao i zakon o prevenciji delikvencije.
Protivnici kažu da pokušava da pridobije birače ekstremne desnice, naklonjene Žan-Mari Le Penu.
Francuska javnost mu zamera dobre veze sa SAD. Zalaže se za liberalnu ekonomiju i što manji upliv države u biznis. Najavio je novi referendum o predlogu ustava EU i predložio da šest najvećih zemalja čine direktorat koji će biti "motor" EU, što je dočekano kritikama.
(MONDO/agencije)
