Evropa u sredu slavi svoj dan kada je počela da se ujedinjuje. Taj datum izabran je za praznik Evropske unije jer je 9. maja 1950. godine učinjen prvi korak ka onome što se danas zove Evropska unija.
Evropa u sredu slavi svoj dan kada je počela da se ujedinjuje. Taj datum izabran je za praznik Evropske unije jer je 9. maja 1950. godine učinjen prvi korak ka onome što se danas zove Evropska unija.U Parizu, toga dana, pre 57 godine, uprkos pretnji od Trećeg svetskog rata, francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman pred stranim novinarima pročitao je deklaraciju kojom je pozvao Francusku, Nemačku i druge evropske zemlje da udruže svoje proizvodnje uglja i čelika, kao "prvu konkretnu fondaciju Evropske federacije".
Ono sto je Šuman predlozio bila je kreacija nadnacionalne evropske institucije, kojom je rukovodio menadžment industrije uglja i čelika, oblasti koje su u to vreme bile osnova celokupne vojne moći. Sve je, dakle, počelo tog, 9. maja, a tokom Milanskog samita lidera Evropske unije, održanog 1985. godine, odlučeno da se 9. maj obeležava kao Dan Evrope.
Deveti maj je postao evropski simbol koji zajedno sa himnom i zastavom, identifikuje politički entitet Evropske unije.
Savet Evrope je još 1972. godine prihvatio Odu radosti, preuzetu iz poslednjeg stava Betovenove Devete simfonije kao evropsku himnu. Od 1986. godine ona se koristi i kao zvanična himna Evropske unije.
Od 1986. godine Evropska unija ima svoju zastavu koja je plave boje, a u sredini ima dvanaest žutih zvezdica. Na pozadini boje plavog neba, dvanaest zlatnih zvezdica čini krug koji predstavlja zajednicu naroda Evrope. Broj zvezda je nepromjenljiv, a predstavlja simbol savršenstva i jedinstva.
Dan Evrope je prilika za aktivnosti i festivale koji Evropu približavaju njenim gradjanima i narodima. Za posetioce su tog dana sve institucije Evropske unije otvorene. Tako na primer postoji mogućnost da se prošeta salama gde se donose glavne odluke Evropske unije u Briselu.
EU je rodjena, kao Zajednica za čelik i ugalj, ugovorom koji su u Parizu potpisali tadašnji predstavnici sest evropskih zemalja: Francuske, Italije, Belgije, Zapadne Nemacke, Luksemburga i Holandije. Tih šest zemalja su 1957. godine, Sporazumom u Rimu, oformili Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), koja ce kasnije prerasti u EU.
Od stvaranja EEZ, Unija je šet puta prosirivana. Januara 1973. godine u Uniju su ušle Danska, Britanija i Irska. Januara 1981. Grčka postaje deseta članica, da bi 1986. u Uniju ušle i Španija i Portugalija. Ulaškom Austrije, Finske i Švedske 1995. godine EU je narasla na savez sa 15 članica.
Najveći talas proširenja se dogodio 2004. godine, kada je Uniji pristupilo 10 novih članica - Poljska, Slovačka, Madjarska, Češka, Slovenija, Estonija, Litvanija, Letonija, Kipar i Malta. Prvog januara 2007. godine EU su pristupile i Rumunija i Bugarska, čime je broj članica porastao na 27.
Sve zemlje koje demokratski odluce da pristupe Uniji, moraju da grantuju da će postovati osnovne vrednosti mira i solidarnosti. Te vrednosti se izražavaju kroz ekonomski i socijalni razvoj, uključujući i očuvanje životne sredine i garancije pristojnog životnog standarda za sve gradjane.
Projekat proširenja EU usprkos isticanju da će buduće integracije zavisiti od sposobnosi EU da apsorbuje nove člnaice, nije završen jer EU još predstoji integracija balkanskih država.
Gradjani evropskih država, medjutim, umorni su od stalnog proširenja a, kako je pokazalo odbacivanje predloga evropskog ustava na referendumima u Francuskoj i Holandiji ne žele ni da u EU udje pretežno muslimanska Turska.
(Tanjug)
