Britanski premijer Toni Bler danas je zvanično saopštio da podnosi ostavke na mesta lidera vladajuće Laburističke partije i predsednika vlade, čime je otvoren proces izbora novog lidera stranke, do čijeg okončanja će Bler obavljati funkciju premijera.
Britanski premijer Toni Bler danas je zvanično saopštio da podnosi ostavke na mesta lidera vladajuće Laburističke partije i predsednika vlade, čime je otvoren proces izbora novog lidera stranke, do čijeg okončanja će Bler obavljati funkciju premijera.Izbor novog lidera stranke traje sedam nedelja, pa je Bler najavio da će 27. juna i zvanično napustiti premijersko mesto i toga dana će formalno svoju ostavku predati kraljici Elizabeti Drugoj.
Bler je tu, dugo očekivanu i najavljivanu odluku, javno saopštio u svojoj izbornoj jedinici, u Sedžfildu, na severu Engleske.
U govoru pred okupljenim simpatizerima, on je poručio da Britanci treba da se podsete na 1997. godinu, kada je došao na vlast ubedljivom podrškom birača. Tada su, ocenio je Bler, "možda bila isuviše velika očekivanja".
U političkim krugovima u Londonu se sa velikom sigurnošću veruje da će Blerov naslednik biti ministar finansija Gordon Braun.
Braun je višegodišnji izuzetno blizak Blerov saradnik, pa se zato, sem kadrovskih, i ne očekuju ozbiljnije promene u politici britanske vlade.
Posle deset godina vlasti, Bler odlazi kao jedan od najkontraverznijih britanskih političara. On je sa tri uzastopne izborne pobede najuspešniji lider Laburista i deveti je britanski premijer koji je u Dauning stritu broj deset proveo jednu deceniju.
U poslednjih stotinu godinu, na mestu premijera duže od Blera bila je samo Margaret Tačer, koja je vladala deset i po godina.
Medjutim, nijedan britanski premijer u istoriji nije imao toliko veliku podršku gradjana na početku, a da će, na neki način, otići ponižen, jer odlazi kao jedan od najnepopularnijih britanskih lidera.
Njegov bliski saradnik i bivši ministar Alan Milburn izjavio jenovinarima da je Bler "hteo da još ostane premijer", ali je, sugerisao je on, morao da ode.
Za Blera se može reći da je najveće razočaranje u istoriji britanskog parlamentarizma, jer ga danas, prema istraživanjima, podržava još samo 11 posto Britanaca.
Profesor politike na Eseks univerzitetu Entoni King ocenio je nedavno da nijedan britanski premijer u istoriji nije došao na vlast sa toliko mnogo očekivanja gradjana, sa tolikom podrškom, a da odlazi u tako lošem svetlu.
Jedan od hroničara Blerove politike, Maks Hastings, još je kritičniji i tvrdi da je Bler za 10 godina "ruinirao Britaniju" i da se mnoge štete neće nikada moći popraviti.
Na domaćem planu Blerove godine su obeležene potpunom liberalizacijom tržišta, privatizacijom većine tradicionalno državnih službi i iznad svega proširenjem razlika izmedju bogatih i siromašnih.
Bogati deo Britanije je tokom Blerove decenije uvećao lično bogatstvo za 300 odsto, a petina stanovništva, 12 miliona ljudi, i dalje živi na ivici siromaštva i u bedi. Tri miliona dece u Britaniji živi ispod granice siromaštva.
Pored štete na unutrašnjem planu, analitičari smatraju da je Blerova politika učinila da Britanija stekne negativnu reputaciju u inostranstvu i doprinese jačanju antibritanskog raspoloženja širom sveta.
Analitičari ukazuju da razlog tome najviše leži u činjenici da je Bleru tokom minule decenije posebno bila omiljena spoljna politika oličena u ignorisanju medjunarodnog prava i medjunarodnih institucija, skoro neograničem intervencionizmu i čestoj upotrebi vojne sile.
On je za deset godina Britaniju uveo u pet ratova, od kojih dva još traju - u Iraku i Avganistanu.
Uz to, Bler je bezrezervno vezao Britaniju za Ameriku i na medjunarodnom planu Britanija je jedini potpuno verni saveznik Vašingtona.
Pre jedne decenije Bler je obećao da će njegova vlada biti "belja od beline", a ispostavilo se da je za to vreme vlast u Londonu postala jedna od najkorumpiranijih u novijoj istoriji.
On je postao i prvi britanski premijer kojeg je policija ispitivala u jednoj krivičnoj istrazi, povodom otkrića da su vladajući Laburisti za novac prodavali lordovske titule.
Blerov udeo u britanskoj istoriji bliži se kraju ali, kako upozoravaju hroničari, neke ozbiljnije političke promene ne bi trebalo očekivati, barem ne u skorije vreme.
(Tanjug)
