Plemenske starešine iznele su svoj stav o patnjama bivšeg južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele.
Agonija bivšeg južnoafričkog predsednika Nelsona Mandele, čije je zdravstveno stanje poslednjih dana kritično, traje zbog toga što zbog porodičnih svađa njegova "duša nije u miru", smatraju plemenske starešine, objavio je danas Sandej tajms.
"Mandelina duša nije u miru. Duhovi njegovih predaka će se smiriti kada posmrtni ostaci članova njegove porodice ponovo budu vraćeni u Kunuu", objasio je starešina plemena sa jugoistoka Južne Afrike, odakle je Mandela rodom.
On je dodao da će Tata, kako je nazvao Mandelu, biti slobodan tek kada posmrtni ostaci troje njegove dece budu ponovo sahranjeni u Kunuu.
Makazive je umrla 1948. kada je imala devet meseci, Tembakile je umro 1969. u 25. godini i Magkato je preminuo 2005. u 56. godini.
Svi su bili sahranjeni u Kunuu, selu u koje je Nelson Mandela proveo detinjstvo, ali je njegov unuk Mandla, koji je 2005. postao glava porodice, odlučio pre dve godine da se njihovi ostaci prenesu u Mandelino rodno selo, Mvezo.
Šesnaest članova porodice ne slaže se sa ovom odlukom Mandla Mandele, zbog čega su protiv njega u petak podneli tužbu, zahtevajući da zemni ostaci troje Mandeline dece budu preneseni u Mvezo, gde i sam Madiba, kako Mandelu nazivaju sunarodnici, želi da bude sahranjen.
Sandej tajms navodi da su dokumenta iz tužbe poverljiva zbog toga što sadrže informacije o zdravstvenom stanju bivšeg južnoafričkog lidera.
Još jedan plemenski starešina rekao je za Sandej tajms da se vozilo hitne pomoći, u kojem je bio Mandela, na putu do bolnice 8. juna pokvarilo zbog toga što bivši predsednik Južne Afrike nije želeo da bude hospitalizovan.
"Mandela bi trebalo da se vrati u Kunuu kako bi mogao u miru da ode, a ne da ga u Pretoriji zahvaljujući aparatima održavaju u životu", smatra plemenski lider, navodi Sandej tajms.
Mandela (94) je 8. juna zbog pluće infekcije smešten u bolnicu u Pretoriji.
Kao vođa pokreta protiv aparthejda, Mandela je proveo 27 godina u zatvoru u vreme rasističke vlasti belaca. Iz zatvora je izašao 1990, a 1994. postao je prvi crni predsednik Južne Afrike.
Za svoja zalaganja dobio je više od 250 priznanja, među kojima i Nobelovu nagradu za mir.
