To je saopštio je predsednik komitata ruske Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov.

Puškov je to saopštio preko svog naloga na "Twitteru", iako je ta objava na društvenoj mreži u međuvremenu izbrisana, prenela je agencija Frans pres.

Drugih potvrda ove infomacije za sada nema.

"Kao što je moglo i da se očekuje, Snouden je prihvatio ponudu Madura o političkom azilu", napisao je ranije Puškov.

Puškov je kasnije napisao da je informaciju video na televizijskom kanalu "Vesti 24" i da sva pitanja treba uputiti ovoj televiziji.

Maduro je kasno sinoć pozvao Snoudena da odluči da li želi da doleti u Karakas, nakon što je Amerikanac poslao zahtev za azil kako bi izbegao SAD.

"Primili smo pismo sa zahtevom za azil. Snouden će morati da odluči kada će leteti - ako na kraju odluči da doleti ovde", rekao je Maduro novinarima u Predsedničkoj palati, preneo je AFP.

Proteklog vikenda, levičarski lideri Venecuele, Nikaragve i Bolivije ponudili su azil Snoudenu, koji se već dve nedelje nalazi - kako se veruje - u tranzitnom delu moskovskog aerodroma Šeremetjevo, gde čeka da mu neko obezbedi "utočište".

U međuvremenu, kako prenose elektronski mediji, Vrhovni sud Irske odbacio je američki nalog za hapšenje Snoudena u slučaju da on sleti na irsko tlo - navodeći da je zahtev, koji je u petak predala Ambasada SAD u Dablinu, morao biti odbačen jer nije precizirano gde su počinjeni prekršaji koji mu se stavljaju na teret.

"Rekli smo tom mladiću: 'Goni te imperija, dođi ovde!'", rekao je Maduro, misleći na SAD.

Ponude tri latinoameričke zemlje Snoudenu, Maduro je nazvao "kolektivnim humanitarnim političkim azilom".

Ipak, Maduro je objasnio da do sada nije bilo kontakata sa Snoudenom, kojeg niko zapravo nije video još od 23. juna, kada je iz Hong Konga doleteo u Moskvu.

"Ne, nisam još razgovarao sa Snoudenom, ali voleo bih", kazao je predsednik Venecuele.

Snouden je podneo zahtev za azil u 27 zemalja, ali 30-godišnji bivši saradnik američke "super tajne" Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) zasad je dobio samo podršku trojice latinoameričkih lidera.

Nekoliko evropskih zemalja odbacilo je njegov zahtev.

Nikaragvanska ambasada u Moskvi potvrdila je u ponedeljak da je primila Snoudenov zahtev za azil, ali istakla da još nije imala kontakata sa Amerikancem koji je otkrio tajni program "PRIZMA", kojim vlasti njegove zemlje nadziru širom sveta, uključujući prve saveznike SAD - Evropsku uniju.

Predsednik Nikaragve Danijel Ortega je istakao u petak da je spreman da poželi dobrodošlicu Snoudenu, "ako to okolnosti dozvole".

Let iz Moskve bi, međutim, mogao da bude rizičan za Snoudena, pošto su mu SAD poništile pasoš i ostavile ga bez ikakvih dokumenata, a problematičan je i sam let - o čemu svedoči i diplomatski skandal sa prizemljenjem predsednika Bolivije Eva Moralesa, čiji je let iz Moskve zadržan u Beču, zbog sumnji da je u njemu bio Snouden.

Kuba, glavna tranzitna tačka na putu od Rusije ka Latinskoj Americi, podržala je za vikend ponude Venecuele, Bolivije i Nikaragve, iako predsednik Raul Kastro nije ni nagovestio da bi Kuba mogla da pruži utočište Snoudenu.

Jedini let za koji je Snouden bio prijavljen, bio je "Aeroflotov" za Havanu, ali na tom 12-časovnom letu nije bilo čuvenog begunca.

Snoudenova putešestvija počela je kada je sa Havaja odleteo za Hong Kong, a potom za Moskvu, nakon što je zadao "diplomatske glavobolje" Sjedinjenim Državama, koje su se zamerile Rusiji, Kini, Brazilu, ali i svojim dugogodišnjim saveznicima.

Portparol Stejt departmenta upozorio je ranije da će svako omogućavanje tranzita, pružanje gostoprimstva i eventualno pružanje azila Snoudenu imati posledice po bilateralne odnose sa Vašingtonom.

AFP primećuje da, iako Maduro nastavlja levičarsku politiku svog prethodnika, pokojnog Uga Čavesa, postupci njegove administracije ipak govore u prilog ponovnom zbližavanju sa Vašingtonom.

Dve zemlje nisu razmenile ambasadore od 2010.

SAD su glavni kupac proizvoda ključne venecuelanske industrije i dnevno uvoze 900.000 barela sirove nafte, pa analitičari upozoravaju da bi gostoprimstvo Snoudenu moglo da bude ekonomski štetno.