Dok britanska a i svetska javnost sa nestrpljenjem iščekuju dolazak budućeg monarha na svet, na drugom kraju planete, jedan dečak, potomak drevne japanske carske porodice živi daleko od medijske pažnje.
Za razliku od Vindzorske palate čije aktivnosti pune naslovne strane tabloida i beskrajni su izvor tračeva i spekulacija, detalji iz života japanske carske porodice retko prelaze zidine palate, navodi AFP.
Dobro upućeni izvori tvrde da mladi princ vodi srećan i bezbrižan život, ali život u kojem se već priprema za svoju buduću ulogu vladara na čelu jedne stabilne i ugledne institucije, daleko od običnog naroda.
"Ne mislim da princ Hisahito igra kompjuterske igrice kao njegovi vršnjaci ali verujem da ima mirno i nesputano detinjstvo", kaže Šinji Jamašita, novinar i dobar poznavalac carske porodice.
Iako bogat, život carske porodice unutar kitnjastih i prostranih tokijskih palata pun je restrikcija i rituala od kojih su mnogi teško razumljivi spoljnom svetu.
U japanskoj tradiciji ne bi bilo mesta za ekscentrične epizode princa Harija, šarmantnu bliskosti koju princ Vilijam ispoljava prema običnom svetu ili svesrdno zalaganje princa Čarlsa za očuvanje životne sredine.
Oni vode život po ustaljenom ritmu kakav priliči japanskoj carskoj tradiciji. Njihovo retko pojavljivanje u javnosti prate i snimaju samo odobreni mediji koji poslušno snime osmeh na njihovim licima, a zatim sklone fotoaparate.
Jedan takav momenat u životu Hisahita zabeležilo je oko kamere na njegov peti rođendan kada je prošao kroz obrede koji podrazumevaju tradicionalne kimono-pantalone i simbolično šišanje.
Ta tradicija je jedna od mnogih koje se pominju u analima istorije Japana koji nikad nije bio osvojen, gde se car doživljavao kao bog jer se nalazi na vrhu šinto relegije, drevnog japanskog verovanja.
Ali ima nagoveštaja da tradicija otvara vrata za promene koje nosi savremeno doba. Hisahito je prvi japanski princ koji ide u osnovnu školu koja nije tradicionalna Gakušuin, institucija namenjena članovima carske porodice.
Njegova najstarija sestra, princeza Mako studira na jednom liberalnom hrišćanskom univerzitetu poznatom po svojoj različitoj kulturi, dok je princeza Kako (18) još manje konvencionalna i bila je jedna od pet članica plesne grupe u srednjoj školi.
Takve promene, međutim, ne dolaze iznutra, već su više apsorbovane od nacije koju carska porodica simbolizuje.
"Carska porodica ne treba sama da unosi promene. Ona se prilagođava stanju zemlje i odražava vrednost japanskog naroda svoga doba", kaže Jamašita.
Dok se Hisahito nije rodio u septembru 2006. godine, tradicionalisti su strahovali za budućnost carske porodice koja vlada Japanom već više od 2.600 godina.
Princ prestolonaslednik Naruhito i njegova supruga nemaju muškog potomka. Kriza je naterala japansku vladu da razmotri izmene zakona kojima bi se omogućilo da Naruhitova ćerka princeza Aiko nasledi tron.
Ali na veliku radost japanskog naroda, supruga Naruhitovog mlađeg brata na svet je donela dečaka. Tako je problem rešen: nakon Naruhitove smrti, tron će preći na njegovog brata koji će ga predati sinu, Hisahitu.
U Britaniji je nedavno promenjen zakon tako da bez obzira da li će supruga princa Vilijama, Kejt roditi sina ili ćerku ovog meseca, to dete će naslediti presto.
Takva promena, kako kaže Jamašita, u Japanu nije moguća i to nema veze sa rodnom ravnopravnošću, već sa različitom prirodom monarhije.
"Ako bi princeza Aiko došla na presto, to bi značilo da bi njeno dete čiji bi otac došao iz građanske porodice, bilo povezano sa carskom porodicom preko ženske linije. A to se u Japanu nije desilo u poslednjih hiljadu godina", kaže on.
