To su izjavili predstavnici ruskih i međunarodnih oraganizaciju za zaštitu ljudskih prava nakon sastanka sa njim u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo.

Snouden je doleteo letom Aeroflota 23. juna u Moskvu iz Hong Konga i, prema saopštenjima ruskih vlasti, nije presecao rusku granicu, već se sve vreme nalazio u tranzitnoj zoni aerodroma.

On je na sastanku rekao da bi želeo da ostane u Rusiji sve dok ne odleti u Latinsku Ameriku. Kako je Interfaksu rekla jedna prisutnih na sastanku, zamenik šefa moskovskog biroa Hjuman Rajts Voč Tatjana Loškina, Snouden je zamolio da mu pomognu u dobijanju političkog azila.

Interfaks prenosi da Snoudenu odgovara i život na aerodromu, ali da bi želeo da ima slobodu kretanja.

Šef komisije javne palate Rusije Anatolij Kučerena rekao je da je Snouden već napisao zahtev za dobijanje političkog azila, ali je Kremlj saopštio da takav zahtev nije dobijen.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Kremlj za sada nema potvrdu da je Snouden zatražio politički azil, a federalna migraciona služba saopštila je da za sada nije dobila dokumenta.

Peskov je ponovio reči ruskog predsednika Vladimira Putina da Snouden moze dobiti politički azil ukoliko potpuno prestane da se bavi radom koji nanosi štetu SAD i rusko-američkim odnosima i ukoliko sam zatraži azil.

Poslanik Dume Vječeslav Nikonov, koji je učestvovao u današnjem sastanku, izjavio je da je Snouden spreman da prihvati uslove Moskve.

Predsednik Dume Sergej Nariškin, iz vladajuće Jedinstvene Rusije, kazao je da je Rusija dužna da Snodenu da politički azil, pošto mu u SAD preti smrtna kazna za odavanje državnih tajni.

I šef Komiteta za međunarodne poslove Dume Aleksej Puškov izjavio je da ako Snouden zatraži politicki azil, njegov zahtev će biti razmotren.

Istovremeno, SAD upozoravaju Rusiju da ne daju Snoudenu "propagandnu platformu", dozvoljavajući mu da ostane u zemlji.

Portparol Bele kuće DŽej Karni rekao je da će, ukoliko Moskva dozvoli Snoudenu ostanak to biti suprotno uveravanjima Moskve da ne želi da ovaj slučaj našteti odnosima dve zemlje.

On je ponovio poziv Rusiji da protera Snoudena kako bi ovaj mogao biti vraćen na tlo SAD gde će mu biti suđeno zbog odavanja državnih tajni.

Juče se spekulisalo u medijima i na društvenim mrežama da je Snouden otputovao iz Rusije u Havanu, ali je to jutros kada je avion i sleteo demantovano.

Prema navodima sajta Raša Tudej (Russia Today), kapetan leta AFL 150, rekao je po sletanju u Havanu da Snouden nije bio putnik na tom letu.

Do uzbune na internetu došlo je nakon što se saznalo da je avion ruske kompanije koji je poleteo iz Moskve promenio rutu i da nije leteo preko Skandinavije, Grenlanda, Kanade i SAD, već južnije kroz Evropu pa na Atlantski okean.

To je odmah shvaćeno kao mogućnost da se Snouden nalazi na letu, i da ruska posada tako želi da izbegne prolazak kroz američki vazdušni prostor i potencijalno prizemljenje.

Kasnije je više medija javilo da je do moguće promene rute došlo zbog lošeg vremena na Grenlandu.

Da priča o ovom američkom beguncu i dalje ima znatan uticaj na odnose Vašingtona i Pekinga, videlo se juče kada su se američki i kineski zvaničnici oštro sukobili oko prošlomesečnih događaja vezanih za njegov odlazak iz Hong Konga, prenose agencije.

Zamenik državnog sekretara SAD Bil Berns rekao je da je Amerika razočarana ponašanjem Kine, jer je Hong Kong dozvolio da najtraženiji američki begunac napustio njegovu teritoriju.

"Razočarani smo kako su vlasti u Pekingu i Hong Kongu vodile ovaj slučaj, što podriva naše napore da se izgradi poverenje neophodno da se pozabavimo ozbiljnim problemima", kazao je Berns.

S druge strane, visoko rangirani kineski diplomata Jang Jieći kaže da je sve što je Hong Kong uradio bilo u skladu sa zakonom.

Vašington Post istovremeno piše da u vrhu američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) raste zabrinutost zbog mogućnosti da je Snouden imao pristup dokumentima koji bi mogli da otkriju tehničke detalje kako su SAD špijunirale Kinu i druge države.