Edvard Snouden se u petak sastao sa predstavnicima organizacija za zaštitu ljudskih prava na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, da je ta moć ujendo i "ozbiljno kršenje zakona: 4. i 5. amandman ustava moje zemlje, a 12. član Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i brojni statuti i ugovori zabranjuju takve sisteme masovnog nadgledanja", rekao je Snouden u saopštenju koje je dostavio aktivistima, a koje je u celini preneo WikiLeaks.

"Dok su američkim Ustavom ovakvi programi označeni kao ilegalni, moja Vlada smatra da tajne sudske presude, koje nisu dostupne široj javnosti, na neki način legitimizuju nezakonite poslove", rekao je Snouden u izjavi koju je predao aktivistima za ljudska prava s kojima je razgovarao 45 minuta.

Snouden je naveo da veruje u princip deklarisan u Nirnbergu 1945. godine a to je da "pojedinci imaju internacionalne dužnosti koje prekoračuju nacionalne obaveze poslušnosti. Prema tome, pojedinci imaju obavezu da krše i domaće zakone, da bi sprečili pojavu zločina protiv mira i čovečnosti".

"Shodno tome, nastavio je on, uradio sam ono što sam mislio da je ispravno i započeo kampanju da ispravim ono što je pogrešno. Nije mi cilj bio da se obogatim, kao što nisam tražio da prodam američke tajne. Nisam 'šurovao' ni sa jednom stranom Vladom da bih zaštitio sebe. Umesto toga sam izneo javnosti šta sam znao, da bismo svi mogli javno da raspravljamo o onome što utiče na sve nas, i tražio sam svetsku pravdu".

Prema njegovim rečima, ta moralna odluka da se izade u javnost sa podacima o masovnoj špijunaži je svakako koštala, ali je bila ispravna, i ne žalim ni za čim.

Od tada su, kaže Snouden u poruci, Vlada i obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država pokušale su od njega da naprave primer kojim ce upozoriti sve ostale koji bi mogli da progovore.

"Ja sam zbog toga ostao bez državljanstva i progonjen sam zbog čina političkog izražavanja. Američka vlada me je stavila na listu zabrane letenja. To je podrazumevalo da me Hong Kong stavi van okvira svog zakona, što je direktno kršenje međunarodnog zakona o azilantima," rekao je on.

"Zemlje koji bi stale iza mene i iza prava azilanata koje garantuju Ujedinjene nacije, suočile bi se sa sankcijama. Vlada je čak preduzela i korak bez presedana i prizemljila avion predsednika Latinske Amerike u potrazi za političkim azilantom. Ove opasne eskalacije, osim što predstavljaju pretnju dostojanstvu Latinske Amerike, ugrožavaju i osnovna prava svakog čoveka, pa i nacije, da živi slobodno, bez progona, i da traži i da dobije azil", naveo je Snouden.

Ipak, zemlje širom sveta ponudile su mi podršku i azil, dodao je  Snouden, navodeći da su to učinle Rusija, Venecuela, Bolivija, Nikaragva i Ekvador, kojima, kako je dodao, izražava zahvalnost i poštovanje.

Dobijanjem azila od venecuelanskog predsednika Madura, moj status azilanta je sada formalan, i ni jedna država nema osnova da ograniči ili ometa moje pravo da taj azil koristim, ali neke vlade u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi su demonstrirale spremnost da budu iznad zakona i da mi to onemoguće", kaže se dalje u njegovom saopštenju.

"Ova spremnost moćnih država da igraju iznad zakona predstavlja pretnju za sve nas, i ne sme im se dozvoliti da u tome uspeju", rekao je Snouden i zamolio za pomoć pri "upućivanju zahteva za garancije za sigurnim prolaskom kroz odgovarajuće zemlje, napominjući da se ujedno nada i pozitivnom ishodu zahteva za azil koji će uputiti Rusiji.