Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je evropskim verskim vodjama da ne postoje šanse da se u evropskom Ustavu spominju Bog ili hrišćanski koreni Evrope.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je evropskim verskim vodjama da ne postoje šanse da se u evropskom Ustavu spominju Bog ili hrišćanski koreni Evrope.Angela Merkel, čije zemlja trenutno predsedava EU, rekla je novinarima posle medjuverskih razgovora da za ponovno pokretanje pregovora o referencama na hrišćanstva u Ustavu EU ima malo podrške medju evropskim vladama.
"Želela sam da uključima te reference", rekla je Merkelova, ali i dodala da kao šef predsedništva EU mora da uzme u obzir činjenicu da "ne postoje velike šanse da se ta referenca uključi".
Ona je, medjutim, kazala da će se boriti da se sačuva referenca na vrednosti religije u zajednici koja je spomenuta u drugom delu predloga Ustava.
"Na žalost ne mogu se nadati bilo čemu drugom", rekla je nemačka kancelarka.
Poljska je nedavno zahtevala da ako dodje do promene predloga Ustava, da se ponovo razmotri spominjanje Boga u Ustavu EU.
Angela Merkel, koja predvodi pregovore u EU o budućem ustavu, nerado govori o pokretanju potpuno novih pregovora o celom tekstu predloga, strahujući da bi se time poništili kompromisi postignuti tokom prvobitnog predloga ustava pre tri godine.
Verske grupe, a posebno papa Ivana Pavle Drugi, lobirali su medju evropskim liderima da se u tekstu Ustava spomenu hrišćanski koreni.
Poljska, Italija i nemački konzervativci takodje su zatražili spominjanje hrišćanskih korena, ali su Francuska, Belgija i druge zemlje to sprečile strahujući da bi se time diskriminisale druge religije kao i da bi to uticalo na nacionalne zakone o odvajanju crkve i države.
Verske vodje iz cele Evrope na razgovorima za izgradjivanje boljih medjuverskih odnosa izmedju muslima, hrišćana i jevreja zajedno su pozvali zvaničnike EU na veću toleranciju i uvažavanje.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, koji je bio domaćin razgovora, rekao je da univerzalne vrednosti uvažavanja i dostojanstva "igraju odlučujući ulogu u integracionim procesima"
medju gradjanima.
Merkelova je rekla da Evropljani "imaju odgovornost" u izgradnji veće tolerancije medju etničkim i religioznim grupama, posebno zbog javljanja islamofobije, antisemitizma i ksenofobije širom Evrope.
Tenzije medju verama pojačajane su se prošle godine objavljivanjem karikatura proroka Muhameda, koje su se prvi put pojavile u Danskoj, što je izazvalo nasilne demonstracije na Bliskom istoku i Aziji.
Na razgovoru je učestvovalo je 20 verskih vodja različitih religija.
(Beta)
