Nikola Sarkozi je zvanično postao predsednik Francuske, nakon ceremonije predaje vlasti u Jelisejskoj palati, predsedničkoj rezidenciji, koju je zauvek napustio njegov prethodnih Žak Širak.
Nikola Sarkozi je zvanično postao predsednik Francuske, nakon ceremonije predaje vlasti u Jelisejskoj palati, predsedničkoj rezidenciji, koju je zauvek napustio njegov prethodnih Žak Širak.Dvojica državnika oprostila su se poslednji put na crvenom tepihu tačno u 11.40 časova ispred Jelisejske palate uz aplauze brojnih zvanica i salutiranje nacionalne garde.
Predaji vlasti prethodio je polučasovni razgovor, prema strogo utvrdjenom protokolu u okviru kojeg je Širak “predao” Sarkoziju “ključeve” Jelisejske palate i saopštio mu kod za nuklearni okidač, čija tajna je jedna od glavnih predsedničkih obaveza.
Nakon što se oprostio sa Širakom u dvorištu predsedničke rezidencije, ceremonija je nastavljena unutar Jelisejske palate, gde je Sarkozi primio Orden legije časti prvog stepena, koji se tradicionalno dodeljuje francuskim predsednicima.
Sarkozi je potom održao govor u kome je izrazio "potpunu odlučnost" da ne razočara gradjane koji su ga izabrali i da brani "nezavisnost Francuske" i njen “identitet u svetu”.
Ceremonija je završena nešto posle 12 časova, smotrom republikanske garde uz intoniranje nacionalne himne,“Marseljeze”.
Dosadašnji predsednik Žak Širak izrazio je "ponos zbog izvršenog zadatka", opraštajući se, u televizijskom obraćanju u utorak uveče, 15. maja, od nacije posle 12 godina provedenih na čelu države.
"Mi smo naslednici jedne velike nacije, nacije koja izaziva divljenje i poštovanje. Vi imate ogroman kapacitet da stvarate i da budete solidarni. Zahvaljujući vama, zahvaljujući vašem naporu,modernizovali smo zemlju kako bismo je prilagodili suštinskim promenama našeg vremena i to smo uradili ostajući verni našem identitetu i visoko uzdižući vrednosti republike", poručio je Širak u govoru koji su mnogi komentatori ocenili kao "teatralan".
On je najavio da će nakon odlaska sa vlasti nastaviti da se bavi dijalogom kultura i dugoročnim razvojem, kroz fondaciju koju je osnovao.
Širak odlazi sa predsedničkog trona sa spornim bilansom. U najveće uspehe njegovog mandata spada oštro suprotstavljanje američkoj invaziji Iraka, kao i priznanje kolaboratorske uloge Francuske u deportaciji Jevreja tokom Drugog svetskog rata.
Najvećim neuspehom smatra se odbijanje teksta evropskog ustava na referendumu 2005. godine, kada su mu Francuzi okrenuli ledja glasajući protiv projekta za koji se zalagao.
Širak će zauvek napustiti Jelisejsku palatu u kojoj je boravio od 1995. godine nakon jednočasovnog susreta sa Sarkozijem u okviru kojeg će mu saopštiti i kod za nuklearni okidač, čija tajna je jedna od glavnih predsedničkih obaveza.
(Tanjug)
