Bivši šef UNMIK-a, socijalista Bernar Kušner imenovan je u petak za ministra inostranih poslova i evropska pitanja, saopšteno je u Parizu.
Bivši šef UNMIK-a, socijalista Bernar Kušner imenovan je u petak za ministra inostranih poslova i evropska pitanja, saopšteno je u Parizu.
Novi francuski premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) formirao je Vladu, koja će biti zadužena za sprovodjenje reforme koje je najavio francuski predsednik Nikola Sarkozi, naveli su izvori bliski novoj vladi.
Centrista Erve Moren (Herve Morin) imenovan je za ministra odbrane, dok je bivši premijer Alen Žipe (Alain Juppe) ministar za životnu sredinu, a Žan-Luj Borlo (Jean-Louis Borloo) ministar privrede i rada.
Sarkozi je u sredu formalno preuzeo dužnost od bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka uz obećanje da će zemlju izbaviti iz ekonomske stagnacije.
U medjuvremenu, Kušner je isključen iz Socijalističke stranke, saopšteno je u petak iz pariskog sedišta ove partije nakon zvaničnog objavljivanja članova nove desničarske vlade predsednika Nikole Sarkozija.
Kušner je "pristupio 'vladi Silvija Berluskonija' i nije više član Socijalističke stranke", saoštio je Benoa Amo (Benoit Hamon), evropski poslanik ove partije u ime prvog sekretara Socijalističke partije koji se nalazi na putu.
"Kušner je pristupio vladi koju je do pre nekoliko nedelja poredio sa vladom Silvija Berluskonija", precizirao je Amo.
Kušner, dugogodišnji član Socijalističke partije, je bio u izbornom štabu kandidatkinje socijalista na predsedničkim izborima Segolen Roajal.
Kušner je prvi koga je jedan francuski predsednik imenovao iz protivničkog tabora na tako visoku poziciju, jer je Nikola Sarkozi iz desničarske Unije za narodni pokret, a Kušner je bio u izbornom štabu kandidatkinje socijalista Segolen Roajal.
Rodjen 1939. godine u Avinjonu, Kušner je '60-ih godina bio član Komunističke partije Francuske, potom prelazi u Socijalističku partiju. Nakon kratkog perioda u Radikalnoj partiji levice sredinom '90-ih, vraća se socijalistima. Bio je poslanik Evropskog parlamenta od 1994. do 1997. godine
Lekar-gastroenterolog, krajem '60-ih, boravi u Bijafri sa organizacijom Francuska medicinska pomoć koja će, uz njegovo učešće, 1971. biti transformisana u Lekare bez granica koja je 1999.dobila Nobelovu nagradu za mir. Kasnije formirao novu organizaciju -Lekari sveta. Bio je u misijama širom sveta - u Jordanu, Peruu, Gvatemali, Libiji, Bosni, jugoistočnoj Aziji.
Od jula 1999, po okončanju NATO bombardovanja, do 15. januara 2001. godine bio je prvi šef UNMIK-a i na tom mestu izazivao je kontroverze i kod vlasti u tadašnjoj SR Jugoslaviji i kod kosovskih Albanaca.
Režim Slobodana Miloševića kritikovao ga je tvrdeći da radi u interesu "albanskih separatista" i da njegova politika vodi otcepljivanju Kosova i tražio njegov odlazak za tog mesta.
I kosovski Albanci su iskazivali nezadovoljstvo nekim njegovim odlukama, posebno kada je doneo uredbu kojom se u medijima zabranjuje širenje netolerancije bilo kog oblika i čak na osam dana zabranio jedan dnevni list zbog toga.
U oktobru 2000. na Kosovu su sprovedeni lokalni izbori, a u njegovo vreme formirana je i prelazna vlast koju su kosovski Srbi bojkotovali, a OVK rasformifrana i transformisana u Kosovski zaštitni korpus.
Od medjunarodne zajednice tražio je više sredstava i brojnije ljudstvo za Kosovo, tvrdeći da je potrebno da finansiranje mira bude bar isto toliko važno kao što je to bio slučaj sa ratom.
Odlazeći sa mesta sefa UNMIK-a izjavio je da njegova misija nije u potpunosti uspela.
Nakon odlaska sa Kosova, u februaru 2001, za CNN je izjavio da medjunarodna zajednica mora da nastavi da podržava kosovske Albance jer su oni žrtve, ali da Kosovo ne bi trebalo da postane nezavisno i da bi "sa demokratijom koja dolazi u Beograd, suštinska autonomija"
bila dobar izbor.
U aprilu 2002. u susretu sa generalnim direktorom Uneska Koićirom Macurom predložio je hitne mere za zašitu Dečana, Gračanice i Pećke patrijaršije, jer su ta "sveta mesta u opasnosti".
Neuspešno se kandidovao za visokog komesara UN za izbeglice i šefa Svetske zdravstvene organizacije.
Pristalica je humanitarnih intervencija, odnosno akcija na osnovu "prava na mešanje". Podržao je rat u Iraku, sa obrazloženjem "ni rat, ni Sadam", tvrdeći da uplitanje protiv diktatura treba da bude globalno. Ipak, kritikovao je i SAD jer "nisu naučile lekcije iz prošlosti".
Oženjen je poznatom novinarkom tv-kanala France 3 Kristinom Okrent.
(agencije/MONDO)
Novi francuski premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) formirao je Vladu, koja će biti zadužena za sprovodjenje reforme koje je najavio francuski predsednik Nikola Sarkozi, naveli su izvori bliski novoj vladi.
Centrista Erve Moren (Herve Morin) imenovan je za ministra odbrane, dok je bivši premijer Alen Žipe (Alain Juppe) ministar za životnu sredinu, a Žan-Luj Borlo (Jean-Louis Borloo) ministar privrede i rada.
Sarkozi je u sredu formalno preuzeo dužnost od bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka uz obećanje da će zemlju izbaviti iz ekonomske stagnacije.
U medjuvremenu, Kušner je isključen iz Socijalističke stranke, saopšteno je u petak iz pariskog sedišta ove partije nakon zvaničnog objavljivanja članova nove desničarske vlade predsednika Nikole Sarkozija.
Kušner je "pristupio 'vladi Silvija Berluskonija' i nije više član Socijalističke stranke", saoštio je Benoa Amo (Benoit Hamon), evropski poslanik ove partije u ime prvog sekretara Socijalističke partije koji se nalazi na putu.
"Kušner je pristupio vladi koju je do pre nekoliko nedelja poredio sa vladom Silvija Berluskonija", precizirao je Amo.
Kušner, dugogodišnji član Socijalističke partije, je bio u izbornom štabu kandidatkinje socijalista na predsedničkim izborima Segolen Roajal.
Kosovski Albanci ga vole
Novi francuski ministar inostranih poslova, Bernar Kušner, lekar po profesiji i bivši ministar zdravlja, zbog svojih političkih stavova i humanitarnih aktivnosti, važi za kontroverznog političara ali i pored toga se već godinama nalazi na vrhu liste najpopularnijih javnih ličnosti u Francuskoj.Kušner je prvi koga je jedan francuski predsednik imenovao iz protivničkog tabora na tako visoku poziciju, jer je Nikola Sarkozi iz desničarske Unije za narodni pokret, a Kušner je bio u izbornom štabu kandidatkinje socijalista Segolen Roajal.
Rodjen 1939. godine u Avinjonu, Kušner je '60-ih godina bio član Komunističke partije Francuske, potom prelazi u Socijalističku partiju. Nakon kratkog perioda u Radikalnoj partiji levice sredinom '90-ih, vraća se socijalistima. Bio je poslanik Evropskog parlamenta od 1994. do 1997. godine
Lekar-gastroenterolog, krajem '60-ih, boravi u Bijafri sa organizacijom Francuska medicinska pomoć koja će, uz njegovo učešće, 1971. biti transformisana u Lekare bez granica koja je 1999.dobila Nobelovu nagradu za mir. Kasnije formirao novu organizaciju -Lekari sveta. Bio je u misijama širom sveta - u Jordanu, Peruu, Gvatemali, Libiji, Bosni, jugoistočnoj Aziji.
Od jula 1999, po okončanju NATO bombardovanja, do 15. januara 2001. godine bio je prvi šef UNMIK-a i na tom mestu izazivao je kontroverze i kod vlasti u tadašnjoj SR Jugoslaviji i kod kosovskih Albanaca.
Režim Slobodana Miloševića kritikovao ga je tvrdeći da radi u interesu "albanskih separatista" i da njegova politika vodi otcepljivanju Kosova i tražio njegov odlazak za tog mesta.
I kosovski Albanci su iskazivali nezadovoljstvo nekim njegovim odlukama, posebno kada je doneo uredbu kojom se u medijima zabranjuje širenje netolerancije bilo kog oblika i čak na osam dana zabranio jedan dnevni list zbog toga.
U oktobru 2000. na Kosovu su sprovedeni lokalni izbori, a u njegovo vreme formirana je i prelazna vlast koju su kosovski Srbi bojkotovali, a OVK rasformifrana i transformisana u Kosovski zaštitni korpus.
Od medjunarodne zajednice tražio je više sredstava i brojnije ljudstvo za Kosovo, tvrdeći da je potrebno da finansiranje mira bude bar isto toliko važno kao što je to bio slučaj sa ratom.
Odlazeći sa mesta sefa UNMIK-a izjavio je da njegova misija nije u potpunosti uspela.
Nakon odlaska sa Kosova, u februaru 2001, za CNN je izjavio da medjunarodna zajednica mora da nastavi da podržava kosovske Albance jer su oni žrtve, ali da Kosovo ne bi trebalo da postane nezavisno i da bi "sa demokratijom koja dolazi u Beograd, suštinska autonomija"
bila dobar izbor.
U aprilu 2002. u susretu sa generalnim direktorom Uneska Koićirom Macurom predložio je hitne mere za zašitu Dečana, Gračanice i Pećke patrijaršije, jer su ta "sveta mesta u opasnosti".
Neuspešno se kandidovao za visokog komesara UN za izbeglice i šefa Svetske zdravstvene organizacije.
Pristalica je humanitarnih intervencija, odnosno akcija na osnovu "prava na mešanje". Podržao je rat u Iraku, sa obrazloženjem "ni rat, ni Sadam", tvrdeći da uplitanje protiv diktatura treba da bude globalno. Ipak, kritikovao je i SAD jer "nisu naučile lekcije iz prošlosti".
Oženjen je poznatom novinarkom tv-kanala France 3 Kristinom Okrent.
(agencije/MONDO)
