Američki predsednik Džordž Buš i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer razgovaraće danas i sutra o nizu problematičkih situacija u svetu, uključujući sve komplikovaniji rat u Avganistanu, planove za proširenje Sveroatlantske alijanse, a razmotriće i budućnost Kosova i Metohije.
Američki predsednik Džordž Buš i generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer razgovaraće danas i sutra o nizu problematičkih situacija u svetu, uključujući sve komplikovaniji rat u Avganistanu, planove za proširenje Sveroatlantske alijanse, a razmotriće i budućnost Kosova i Metohije.Dvodnevni razgovori američkog predsednika i prvog čoveka NATO će teći na Bušovom ranču u Krafordu u Teksasu, pri čemu zvaničnici u Vašingtonu najavljuju da će Sjedinjene Američke Države pokušati da ubede saveznike da se ozbiljnije uključe u sukobe sa talibanima u Avganistanu.
Najveći problem za administraciju predsednika Buša predstavlja činjenica da je u misiji NATO u Avganistanu, glasno najavljenoj kao pokazatelj zajedništva tog saveza, najveći deo tereta operacija pao na pleća SAD, Velike Britanije, Holandije i Kanade, dok Francuzi, Nemci i Italijani drže položaje u mirnim regionima, bez preterane želje da trupe upute bliže položajima talibana.
Istovremeno, u evropskim prestonicama nezadovoljstvo izazivaju i sve brojnije civilne žrtve akcija NATO.
SAD i Velika Britanija su pokrenule medjunarodnu intervenciju u Avanistanu krajem 2001, optužujući tamošnji režuim verskih učenika talibana da pružaju utočište vodji medjunarodne terorističke organizacije Al Kaide, Osami bin Ladenu.
SAD su okrivile Al Kaidu da je bila iza terorističkih napada u Njujorku i Vašingtonu u septembru 2001. u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi.
Neslaganje medju državama članicama NATO, dodatno su produbljeni katastrofalnom politikom Bušove administracije u Iraku.
No, avganistanski konflikt uopšte prihvaćen kao prekretnica za NATO koji bi u slučaju poraza od talibana bio degradiran u drugorazrednu organizaciju.
(Tanjug)
