Izraelska vojska je nastavila pojačane vazdušne udare na pojas Gaze, ubivši najmanje četiri pripadnika Islamskog džihada u raketnom napadu na njihovo vozilo, čime se broj u ponedeljak poginulih Palestinaca popeo na pet.
Novom napadu prethodila je pretnja izraelskih ministara da bi svi lideri radikalnog islamističkog Hamasa mogli biti ubijeni, ako se ne zaustave raketni napadi na jug Izraela.
U nedelju je izraelski bezbednosni kabinet dao zeleno svetlo za pojačane operativne mere protiv Hamasa i Islamskog džihada. Već u nedelju uveče su izraelske vazduhoplovne snage pogodile kuću palestinskog poslanika, člana Hamasa, Halila al Haje, ubivši osmoro ljudi, većinom njegovih rodjaka.
Portparol izraelske armije je rekla da cilj udara nije bio poslanik, koji je samo lakše ranjen, već grupa od petoro hamasovaca, okupljenih u blizini njegovog doma.
Medjutim, izraelski ministar infrastruktre Benjamin Ben-Eliezer naglasio je da ne pravi razliku "izmedju onih koji izvode (raketne) napade i onih koji daju naredbe i da ih sve treba staviti pod lupu".
Izraelske snage izvele su u ponedeljak čitav niz napada na palestinsku teritoriju, što je osim žrtava izazvalo prekid dovoda struje u delu pojasa Gaze, gde živi oko 50.000 ljudi.
Napadi su pojačani u trenutku kada se osetljivo dvodnevno primirje u unutrašnjim pelstisnkim sukobima ponovo našlo pod pritiskom, zbog pucnjave i ranjavanja šestoro hamasovaca na jugu pojasa Gaze.
Na meti izraelskih operacija bili su ciljevi Hamasa i na Zapadnoj obali, gde su vojnici upali i zatvorili četiri televizijske stanice, povezane s tom organizacijom, koja dominira u palestinskoj vladi.
S pojačanjem pritiska na Hamas, izraelski ministar javne bezbednosti Avi Dihter je izjavio da ni politički vodja hamasovaca, koji živi u izgnastvu u Damasku, Kaled Mašal, nije imun na izraelske napade.
Dihter je dodao da bi i palestinski premijer Ismail Hanije iz Hamasa, koji živi u Gazi, takodje mogao biti meta ubistva, ako naredjuje raketiranje Izraela.
Palestinski ekstremisti su od sredine prošle sedmice ispalili gotovo 150 raketa na pogranično izraelsko područje, ali nikoga nisu ubili, već su naneli povrede i štetu.
Vlada Ehuda Olmerta našla se pod pritiskom zaplašenih stanovnika juga zemlje da zaustavi raketiranje. Hamas je istovremeno zapretio da će odgovor na izraelske operacije biti ravan zemljotresu.
Tu organizaciju Izrael, SAD i EU smatraju terorističkom. Njeno vojno krilo je poslednji put izvelo samoubilački bombaški napad Izraelu 2004. godine, a sada razmatra da obnovi mučeničke akcije.
Dajući instrukcije za oštrije akcije, izraelski bezbednosni kabinet nije odobrio veliku kopnenu ofanzivu na Gazu.
Izraelska vojska i jevrejski naseljenici povukli su se iz tog osiromašenog obalnog područja u leto 2005. godine, posle gotovo četiri decenije okupacije.
U medjuvremenu, Hamas je veoma ojačao i zato se Izrael kloni nove invazije i ponovne okupacije. Istovremeno, jevrejska država ne bi htela da Hamas poptuno preuzme vlast u Gazi na račun suparničkog Fataha.
(Tanjug)
Novom napadu prethodila je pretnja izraelskih ministara da bi svi lideri radikalnog islamističkog Hamasa mogli biti ubijeni, ako se ne zaustave raketni napadi na jug Izraela.
U nedelju je izraelski bezbednosni kabinet dao zeleno svetlo za pojačane operativne mere protiv Hamasa i Islamskog džihada. Već u nedelju uveče su izraelske vazduhoplovne snage pogodile kuću palestinskog poslanika, člana Hamasa, Halila al Haje, ubivši osmoro ljudi, većinom njegovih rodjaka.
Portparol izraelske armije je rekla da cilj udara nije bio poslanik, koji je samo lakše ranjen, već grupa od petoro hamasovaca, okupljenih u blizini njegovog doma.
Medjutim, izraelski ministar infrastruktre Benjamin Ben-Eliezer naglasio je da ne pravi razliku "izmedju onih koji izvode (raketne) napade i onih koji daju naredbe i da ih sve treba staviti pod lupu".
Izraelske snage izvele su u ponedeljak čitav niz napada na palestinsku teritoriju, što je osim žrtava izazvalo prekid dovoda struje u delu pojasa Gaze, gde živi oko 50.000 ljudi.
Napadi su pojačani u trenutku kada se osetljivo dvodnevno primirje u unutrašnjim pelstisnkim sukobima ponovo našlo pod pritiskom, zbog pucnjave i ranjavanja šestoro hamasovaca na jugu pojasa Gaze.
Na meti izraelskih operacija bili su ciljevi Hamasa i na Zapadnoj obali, gde su vojnici upali i zatvorili četiri televizijske stanice, povezane s tom organizacijom, koja dominira u palestinskoj vladi.
S pojačanjem pritiska na Hamas, izraelski ministar javne bezbednosti Avi Dihter je izjavio da ni politički vodja hamasovaca, koji živi u izgnastvu u Damasku, Kaled Mašal, nije imun na izraelske napade.
Dihter je dodao da bi i palestinski premijer Ismail Hanije iz Hamasa, koji živi u Gazi, takodje mogao biti meta ubistva, ako naredjuje raketiranje Izraela.
Palestinski ekstremisti su od sredine prošle sedmice ispalili gotovo 150 raketa na pogranično izraelsko područje, ali nikoga nisu ubili, već su naneli povrede i štetu.
Vlada Ehuda Olmerta našla se pod pritiskom zaplašenih stanovnika juga zemlje da zaustavi raketiranje. Hamas je istovremeno zapretio da će odgovor na izraelske operacije biti ravan zemljotresu.
Tu organizaciju Izrael, SAD i EU smatraju terorističkom. Njeno vojno krilo je poslednji put izvelo samoubilački bombaški napad Izraelu 2004. godine, a sada razmatra da obnovi mučeničke akcije.
Dajući instrukcije za oštrije akcije, izraelski bezbednosni kabinet nije odobrio veliku kopnenu ofanzivu na Gazu.
Izraelska vojska i jevrejski naseljenici povukli su se iz tog osiromašenog obalnog područja u leto 2005. godine, posle gotovo četiri decenije okupacije.
U medjuvremenu, Hamas je veoma ojačao i zato se Izrael kloni nove invazije i ponovne okupacije. Istovremeno, jevrejska država ne bi htela da Hamas poptuno preuzme vlast u Gazi na račun suparničkog Fataha.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.