Američki predsednik Barak Obama pozdravio je danas veliki doprinos koji je za prava manjina u Americi imao Martin Luter King.
Predsednik SAD Barak Obama izrazio je danas poštovanje prema nasleđu Martina Lutera Kinga, na obeležavanju 50. godišnjice od kako je taj borac za ljudska prava i baptistički sveštenik, tokom Marša na Vašington, održao čuveni govor pod nazivom "Imam san".
Pola veka posle tog govora, na istom mestu u Vašingtonu, prvi rnački predsednik SAD ocenio je da su reči Martina Lutera Kinga "večne i da imaju proročku moć i karakter bez presedana u našoj epohi".
Obama je u govoru pred hiljadama okupljenih rekao da žrtve Kinga i njegovih saboraca u borbi za rasnu jednakost "nisu bile uzaludne" i odao poštu svima onima koji su se uporno godinama borili za građanska prava.
"Zbog njihovog marša, lokalne vlasti su se promenile, parlamenti država su se promenili, Kongres se promenio i, konačno, Bela kuća se promenila", rekao je Obama ispred Memorijalnog centra Linkoln govoreći o nasleđu Marša na Vašington.
Na skupu su govorili i bivši predsednici iz redova demokrata Bil Klinton i Džimi Karter, a prisustvovali su mu i članovi Kingove porodice.
Pre 50 godina, 28. avgusta 1963, oko 250.000 ljudi učestvovalo je u Maršu na Vašington uzvikujući slogane "Jednakost sad" i pevajući "Pobedićemo".
Marš je organizovan pod nazivom "Marš na Vašington za posao i slobodu", a doprineo je da se sledeće godine usvoji Zakon o građanskim pravima kojim je van zakona ostalo više oblika rasne, etničke ili verske diskriminacije.
Tog dana je tada 34-ogodišnji Martin Luter King bio poslednji govornik. Ostavljajući po strani napisan tekst, on je izgovorio čuvene reči "Imam san da će se jednog dana ova nacija izdići i da će živeti po pravom kredu njenog postojanja: 'Za nas je ova istina sama po sebi razumljiva, da su svi ljudi stvoreni jednaki".
Reči "Imam san" danas su uklesane u stepenice Memorijalnog centra gde je King održao govor, koji je u jednoj anketi 1999. godine izglasan za najbolji u američkoj istoriji.
Memorijalni centar Martin Luter King otvoren je 2011. godine nedaleko od Bele kuće i u samoj blizini memorijalnih centara predsednika Abrahama Linkolna, Tomasa Džefersona i Frenklina Ruzvelta.
Martin Luter King ubijen je u 39. godini, u atentatu 4. aprila 1968. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1964. godine.
