Američki ambasador u Iraku Rajan Kroker izjavio je da je u Bagdadu imao pozitivne razgovore sa iranskim kolegom Hasanom Kazemijem Komijem, ali i da je zatražio od Teherana da prekine da podržava, obučava i naoružava ekstremiste u Iraku. Dijalog američkih i iranskih zvaničnika dobio je u medijima epitet osobenog dogadjaja, jer predstavlja nastavak javnih razgovora dve zemlje nakon više od četvrt veka.
Američki ambasador u Iraku Rajan Kroker izjavio je da je u Bagdadu imao pozitivne razgovore sa iranskim kolegom Hasanom Kazemijem Komijem, ali i da je zatražio od Teherana da prekine da podržava, obučava i naoružava ekstremiste u Iraku.
Razgovor, posvećen bezbednosti u Iraku, trajao je četiri sata, ličio je na poslovni sastanak, a postignuta je i široka saglasnost oko politike prema Iraku, rekao je Kroker. On je istakao da je Komiju preneo da bi bilo neophodno da Iran promeni ponašanje i prekine da naoružava, finansira i obučava ekstremiste.
Kroker je naveo da je ukazao na konkretne zabrinutosti oko iranske podrške ekstremistima u Iraku koji se bore protiv iračkih i koalicionih snaga i da Amerikanci čekaju veću akciju Teherana na terenu. "Činjenica je da velika količina eksploziva i municije koju koriste ekstremističke grupe dolazi iz Irana", kazao je Kroker na konferenciji za novinare.
Iranci su, prema njegovim rečima, nagovestili da će predložiti drugu rundu razgovora kojima je nastavljen javni diplomatski dijalog Irana i SAD prekinut pre više od četvrt veka. On je dodao da će Vašington na to odgovoriti kada bude dobio zvaničan predlog.
Kroker je rekao da je Iran predložio uspostavljanje "trilateralnog bezbednosnog mehanizma" koji bi uključio SAD, Irak i Iran, ali da taj predlog mora da bude razmotren u Vašingtonu. Prema njegovim rečima, ambasador Komi nije u razgovorima pokrenuo pitanje sedmorice Iranaca koji su u američkom pritvoru u Iranu. "U fokusu naših razgovora bio je samo Irak", precizirao je Kroker.
Kroker i Komi razgovarali su kabinetu iračkog premijera Nurija el Malikija, u dobro čuvanoj "zelenoj zoni".
Vašington optužuje Iran da pomaže ekstremiste u Iraku, dok Teheran traži povlačenje Amerikanaca iz te zemlje, optužujući SAD i da su pretnja stabilnosti regiona.
U minulim decenijama iransko-američki odnosi su bili vrlo slojeviti, a veliko "zahladjenje" nastupilo je 1980. godine, kada se predsednik SAD, Džimi Karter, odlučio na prekid diplomatskih odnosa s Teheranom. Toj odluci prethodila je vrlo burna 1979, u kojoj je šah Reza Pahlavi, doveden na vlast (1953) uz pomoć CIA, proteran iz Irana, gde se, posle 15-godišnjeg egzila, trijumfalno vratio ajatolah Ruholah Homeini.
U novembru te godine, iranski studenti su zauzeli ambasadu SAD u kojoj su 444 dana držali 52 taoca.
Posle prekida diplomatskih odnosa (7. aprila 1980.) usledila je neuspela akcija američkih komandosa za oslobadjanje talaca, u kojoj je ubijeno osam Amerikanaca.
U septembru 1980, počeo je rat izmedju Irana i Iraka, koji je trajao osam godina. Vašington je, svo vreme, davao podršku Iraku.
Ulazak Ronalda Regana u Belu kuću, Iranci su obeležili oslobadjanjem talaca, očekujući mirniju fazu u odnosima sa Vašingtonom. Reganovim revanšom smatra se tajni dogovor s Teheranom o izvozu američkog oružja Iranu. Novac je prosledjen kontrašima u Nikaragvi.
Novu dramu u odnosima dve zemlje izazvalo je američko obaranje iranskog putničkog aviona iznad Zaliva, u kojem je poginulo 290 ljudi, podsetio je Rojters. Dogodilo se to 3. jula 1988. godine, navodno, greškom posade ratnog broda "Vincens", koja je ispalila projektil.
Sedam godina kasnije, predsednik Bil Klinton je potpisao zabranu američkim firmama da ulažu i naftni sektor Irana i trgovinu s tom zemljom.
Klintonov naslednik Džorddz Buš je Iran, Severnu Koreju i Irak nazvao "osovinom zla".
Naredne godine počelo je verbalno prepucavanje oko iranskih nuklearnih planova koji, za Amerikanci i njihove zapadne saveznike, predstavljaju pokušaj Irana da proizvede atomsku bombu.
U februaru 2005. godine, tadašnji iranski predsednik Mohamed Hatami izjavio je da Iran neće odustati od razvoja nuklearne tehnologije. Taj stav odlučno brani njegov naslednik Mahmud Ahmadinežad, koji je na čelnu funkciju u zemlji došao u avgustu te godine.
Pošto su same proširile sankcije Iranu, SAD uporno vode kampanju i za globalno kažnjavanje iranskog režima.
Savet bezbednosti je krajem prošle godine izglasao paket kaznenih mera za Iran, pozivajući, istovremeno, Teheran da obustavi obogaćivanje uranijuma, što je operacija koja otvara put izradi atomskog oružja.
Iran je, medjutim, ostao nepopustljiv, ističući da njegov nuklearni program ima miroljubivu svrhu - proizvodnju električne energije.
Ahmadinežad je 2. maja pozvao Amerikance i druge strane vojnike da napuste Irak. U medjuvremenu, Iranci i Amerikanci su pokazali spremnost da zajedno rade na rešavanju problema u Iraku, a današnji susret njihovih ambasadora u Bagdadu je prvi bilateralni pokušaj te vrste.
(Tanjug/MONDO)
Razgovor, posvećen bezbednosti u Iraku, trajao je četiri sata, ličio je na poslovni sastanak, a postignuta je i široka saglasnost oko politike prema Iraku, rekao je Kroker. On je istakao da je Komiju preneo da bi bilo neophodno da Iran promeni ponašanje i prekine da naoružava, finansira i obučava ekstremiste.
Kroker je naveo da je ukazao na konkretne zabrinutosti oko iranske podrške ekstremistima u Iraku koji se bore protiv iračkih i koalicionih snaga i da Amerikanci čekaju veću akciju Teherana na terenu. "Činjenica je da velika količina eksploziva i municije koju koriste ekstremističke grupe dolazi iz Irana", kazao je Kroker na konferenciji za novinare.
Iranci su, prema njegovim rečima, nagovestili da će predložiti drugu rundu razgovora kojima je nastavljen javni diplomatski dijalog Irana i SAD prekinut pre više od četvrt veka. On je dodao da će Vašington na to odgovoriti kada bude dobio zvaničan predlog.
Kroker je rekao da je Iran predložio uspostavljanje "trilateralnog bezbednosnog mehanizma" koji bi uključio SAD, Irak i Iran, ali da taj predlog mora da bude razmotren u Vašingtonu. Prema njegovim rečima, ambasador Komi nije u razgovorima pokrenuo pitanje sedmorice Iranaca koji su u američkom pritvoru u Iranu. "U fokusu naših razgovora bio je samo Irak", precizirao je Kroker.
Kroker i Komi razgovarali su kabinetu iračkog premijera Nurija el Malikija, u dobro čuvanoj "zelenoj zoni".
Vašington optužuje Iran da pomaže ekstremiste u Iraku, dok Teheran traži povlačenje Amerikanaca iz te zemlje, optužujući SAD i da su pretnja stabilnosti regiona.
Od šaha do Ahmadinežad
Dijalog američkih i iranskih zvaničnika u Bagdadu dobio je u medijima epitet osobenog dogadjaja, jer predstavlja nastavak javnih razgovora dve zemlje nakon više od četvrt veka.U minulim decenijama iransko-američki odnosi su bili vrlo slojeviti, a veliko "zahladjenje" nastupilo je 1980. godine, kada se predsednik SAD, Džimi Karter, odlučio na prekid diplomatskih odnosa s Teheranom. Toj odluci prethodila je vrlo burna 1979, u kojoj je šah Reza Pahlavi, doveden na vlast (1953) uz pomoć CIA, proteran iz Irana, gde se, posle 15-godišnjeg egzila, trijumfalno vratio ajatolah Ruholah Homeini.
U novembru te godine, iranski studenti su zauzeli ambasadu SAD u kojoj su 444 dana držali 52 taoca.
Posle prekida diplomatskih odnosa (7. aprila 1980.) usledila je neuspela akcija američkih komandosa za oslobadjanje talaca, u kojoj je ubijeno osam Amerikanaca.
U septembru 1980, počeo je rat izmedju Irana i Iraka, koji je trajao osam godina. Vašington je, svo vreme, davao podršku Iraku.
Ulazak Ronalda Regana u Belu kuću, Iranci su obeležili oslobadjanjem talaca, očekujući mirniju fazu u odnosima sa Vašingtonom. Reganovim revanšom smatra se tajni dogovor s Teheranom o izvozu američkog oružja Iranu. Novac je prosledjen kontrašima u Nikaragvi.
Novu dramu u odnosima dve zemlje izazvalo je američko obaranje iranskog putničkog aviona iznad Zaliva, u kojem je poginulo 290 ljudi, podsetio je Rojters. Dogodilo se to 3. jula 1988. godine, navodno, greškom posade ratnog broda "Vincens", koja je ispalila projektil.
Sedam godina kasnije, predsednik Bil Klinton je potpisao zabranu američkim firmama da ulažu i naftni sektor Irana i trgovinu s tom zemljom.
Klintonov naslednik Džorddz Buš je Iran, Severnu Koreju i Irak nazvao "osovinom zla".
Naredne godine počelo je verbalno prepucavanje oko iranskih nuklearnih planova koji, za Amerikanci i njihove zapadne saveznike, predstavljaju pokušaj Irana da proizvede atomsku bombu.
U februaru 2005. godine, tadašnji iranski predsednik Mohamed Hatami izjavio je da Iran neće odustati od razvoja nuklearne tehnologije. Taj stav odlučno brani njegov naslednik Mahmud Ahmadinežad, koji je na čelnu funkciju u zemlji došao u avgustu te godine.
Pošto su same proširile sankcije Iranu, SAD uporno vode kampanju i za globalno kažnjavanje iranskog režima.
Savet bezbednosti je krajem prošle godine izglasao paket kaznenih mera za Iran, pozivajući, istovremeno, Teheran da obustavi obogaćivanje uranijuma, što je operacija koja otvara put izradi atomskog oružja.
Iran je, medjutim, ostao nepopustljiv, ističući da njegov nuklearni program ima miroljubivu svrhu - proizvodnju električne energije.
Ahmadinežad je 2. maja pozvao Amerikance i druge strane vojnike da napuste Irak. U medjuvremenu, Iranci i Amerikanci su pokazali spremnost da zajedno rade na rešavanju problema u Iraku, a današnji susret njihovih ambasadora u Bagdadu je prvi bilateralni pokušaj te vrste.
(Tanjug/MONDO)
