I danas se komplikuje međunarodna situacija oko Sirije. Predsednik Barak Obama naredio je proširenje liste potencijalnih meta u Siriji, a Rusija šalje još jedan brod u područje konflikta.
Istovremeno, Ban Ki Mun izjasnio se izričito protiv vojne akcije, a predstavnici EU nemaju zajednički stav o toj akciji. Oni su se jedino saglasili da je u napadu kod Damaska 21. avgusta upotrebljeno hemijsko oružje, a da dokazi ukazuju na to da ga je upotrebio sirijski režim.
Obama je izdao naređenje za proširenje potencijalnih meta nakon saznanja obaveštajnih službi da su vojne trupe te zemlje izvršile premeštaj sa jedne na drugu lokaciju, piše "Njujork Tajms".
To znači da će se lista od prvobitnih 50 meta sada proširiti, a u igri je i korišćenje ratnog vazduhoplovstva, pored ispaljavanja raketa Tomahavk sa nosača aviona.
Kao moguća opcija pominju se B-52 bombarderi i B-2 stelt letelice koje nose satelitski navođene bombe.
Kako piše njujorški dnevnik, napad bi bio usmeren na vojne jedinice, koje su, kako se navodi izvele napad hemijskim oružjem, kao i na komande štabova koji su rukovodili napadom.
Načelnik Generalštaba Vojske SAD general Martin Dempsi izjavio je da bi među metama mogle da bude i sirijska protivvazdušna odbrana i rakete dugog dometa koje poseduju snage odane režimu Bašara al Asada.
Za njujorški dnevnik jedan visoki zvaničnik administracije u Vašingtonu rekao je da bi najgori ishod cele priče bio američki napad koji ne bi skoro ništa promenio na terenu.
Rusi takođe ne miruju, pa je danas objavljeno da ta zemlja šalje veliki vojni transportni brod "Nikolaj Fičenkov" ka sirijskoj obali.
"Brod će pristati u Novorosijsku, gde će na njega biti ukrcan specijalni teret, odakle će krenuti ka određenoj oblasti u istočnom Mediteranu", navela je ruska agencija Interfaks, pozivajući se na neimenovane izvore u ruskoj mornarici, ne precizirajući o kakvom je teretu reč.
Rusija, glavni međunarodni saveznik Sirije u sadašnjim sukobima u toj zemlji, premešta svoje brodove u Mediteran iz, kako je navela, bezbednosnih razloga.
U četvrtak su tri ruska ratna broda prošla kroz Bosforski moreuz, na putu ka istocnom Sredozemlju, u blizini sirijske obale.
Brod obaveštajne službe ŠC-201 "Priazovje", u pratnji brodova "Minsk" i "Novočerkask", prošli su kroz Bosfor, uprkos strahovanjima u regionu zbog mogućeg vojnog udara zapadnih zemalja, predvođenih SAD na Siriju, najavljenog kao odgovor na navodni napad hemijskim oružjem koji je sirijski režim izvršio u Damasku, preneo je AFP.
Snage sirijskog predsednika Bašara El Asada raspredile su teško naoružanje oko mesta Malula gde su se vodile borbe između pobunjenika i režimskih snaga, saopštila je danas sirijska opoziciona Opservatorija za zaštitu ljudskih prava. Direktor Opservatorije Rami Abdul Rahman je rekao da su oko Malule raspređeni tenkovi i oklopna vozila. El Asadove trupe sukobile su se u sredu u Maluli sa pripadnicima organizacije Džabha al-Nusra, koja ratuje na strani pobunjenika, a povezana je sa terorističkom mrežom Al Kaida. Malula je drevno mesto, ima oko 3.300 stanovnika i na listi je naselja pod zašitom UNESKO-a. U njemu pretežno žive hrišćani. Mesto se nalazi na oko 60 kilometara severoistočno od Damaska.
Sukob u Siriji ostaje glavna tema Samita G20 koji je u toku u Rusiji, a danas se na njegovim marginama generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun energično založio protiv vojne akcije u Siriji.
On je upozorio da bi to moglo da raspiri sektaško nasilje u zemlji koja je već na udaru humanitarne krize "bez presedana" u novijoj istoriji.
Govoreći na sastanku posvećenom humanitarnim pitanjima koji je organizovala Velika Britanija na marginama samita G20, Ban je pozvao svetske sile da ostave po strani svoja razilaženja povodom sukoba u Siriji i da preduzmu zajedničku akciju kako bi se sirijskom stanovništvu pružila preko potreba pomoć, preneo je AFP.
"Moram da upozorim da bi loše razmotrena vojna akcija mogla da izazove ozbiljne i tragične posledice, i to sa povećanom opasnošću od daljeg sektaškog nasilja", rekao je Ban.
Ocenivši da je reč o humanitarnoj krizi neviđenih razmera u novijoj istoriji, generalni sekretar UN ukazao je na potrebu da se "izbegne dalja militarizacija sukoba i da se, umesto toga, energičnije potraži političko rešenje".
Pozivajući na jedinstvo u obezbeđivanju humanitarne pomoći za stanovništvo, Ban je napomenuo da bi, zbog nedostatka finansijskih sredstava, izbeglice u susednim zemljama mogle da uskoro ostanu bez hrane.
"Svet mora da učini sve što je u njegovoj moći kako bi se zaustavilo stradanje sirijskog naroda. Iskoristimo jedinstvenost u prepoznavanju problema kao našu polaznu tačku za fokusiranu i pozitivnu akciju", istakao je on.
Prvi put otkako je pre dve i po godine u Siriji počeo sukob, vlada te zemlje ponudila je nagradu svakom ko uhvati "stranog teroristu", kako sirijske vlasti nazivaju pobunjenike koji nastoje da svrgnu predsednika Bašara al-Asada. U kratkom saopštenju na sirijskoj televiziji, vlasti su ponudile 500.000 sirijskih funti svakom ko im dovede "nesirijskog teroristu" i 200.000 sirijskih funti onome ko pruži informaciju o tome gde se takav terorista nalazi ili pomogne da se on uhvati, preneo je Rojters. Jedna sirijska funta uglavnom se menja po kursu od 128 za jedan dolar, a na crnom tržištu i po kursu od 200 funti za dolar.
EU i dalje nema jedinstven stav o pokretanju vojne akcije protiv Sirije. Ministri odbrane zemalja EU saglasili su se u Vilnjusu oko činjenice da je 21. avgusta u Siriji upotrebljeno hemijsko oružje i da postoje brojni dokazi koji ukazuju na odgovornost sirijskog režima.
"Ministri su osudili upotrebu hemijskog oružja i smatraju da svi oni koji upotrebili to oružje treba da budu odgovorni", izjavio je litvanski ministar odbrane Juoazas Olekas novinarima nakon sastanka.
On je dodao da postoje brojni znaci koji navode na zaključak da je hemijsko oružje upotrebio režim sirijskog predsednika Bašara al Asada.
"Ne postoji jedinstven odgovor na situaciju u Siriji i zato imamo različita mišljenja o tome kako treba odgovoriti" , odgovorio je Olekas na pitanje o razlikama u stavovima o tom pitanju između evropskih zemalja.
Nakon sastanka ministara odbrane, ministri spoljnih poslova 28 država članica EU počeće u poslepodnevnim satima dvodnevni skup u Vilnjusu kako bi pokušali da pronađu zajednički stav o Siriji.
Sastanku će prisustvovati i američki državni sekretar DŽon Keri kao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Ketrin Ešton.
Eštonova će sutra nakon završetka sastanka izdati deklaraciju.
