Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Barak Obama imali su odvojen susret za vreme samita G20. Putin poručio da će Rusija pomagati Siriji u slučaju spoljne agresije. Obama čeka odluku Kongresa o napadu.
Rojters javlja da su dvojica lidera razgovarala 20 minuta i da po pitanju Sirije nije došlo do približavanja stavova.
Putin je rekao na konferenciji posle samita G20 da će Rusija pomagati Siriji u slučaju spoljne agresije.
"Da li ćemo pomagati Siriji? Hoćemo", uverljivo je rekao Putin a prenosi Itar-Tas s.
Putin je rekao da su se za napad na Siriju tokom diskusija na samitu G-20 zalagale SAD, Turska, Kanada, Francuska, Saudijska Arabija i Velika Britanija.
Protiv vojne akcije bili su Rusija, Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Južna Afrika i Italija, rekao je ruski predsednik.
Pritom je rekao da su protiv udara na Siriju bili i generalni sekretar UN i poglavar Rimokatoličke crkve Franja.
Prema njegovim rečima, i u samim zemljama Zapada većina stanovništva ne podržava ideju o borbenim akcijama u Siriji.
"Sve što se dogodilo sa tzv. upotrebom hemijskog oružja - provokacija je ekstremista", rekao je Putin, dodajući da, prema njegovoj oceni, ekstremisti tako računaju da će dobiti pomoć "onih zemalja koje su ih od početka podržavale".
Putin je naglasio da je primena sile protiv suverene države moguća samo u slučaju samoodbrane, a da Sirija ne napada SAD.
Druga legalna mogućnost je po odluci UN, a "oni koji rade drugačije, sami stavljaju sebe izvan zakona", kazao je Putin.
Upozoravajući da sve što je u vezi sa događajima na Bliskom istoku najozbiljnije utiče na svetsku ekonomiju zbog znatne količine energetskih resursa, Putin je rekao da je većina stanovnika zapadnih zemalja "na ruskoj strani" i ne podržava napad na Siriju.
Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je eksperte UN da požure sa pripremom izveštaja o mogućoj upotrebi hemijskog oružja u Siriji, zalažući se i za formiranje široke koalicije zemalja koje su za kazneni napad na režim sirijskog predsednika Bašara el-Asada, ukoliko se Savet bezbednosti UN ne složi oko akcije.
"Uveravam vas, o tome govore poslednja sociološka istraživanja, u samim tim zemljama ogromna većina stanovništva je na našoj strani, oni su protiv širenja vojnih akcija", rekao je predsednik Rusije, dodajući da je u evropskim zemljama i SAD "između 60 i 70 odsto stanovnika protiv borbenih dejstava", prenosi Itar-Tas
Obama je u Sankt Peterburgu rekao da je ohrabren razgovorima sa svetskim liderima o situaciji u Siriji.
Prema njegovim rečima, svet sve više priznaje da ne može stajati mirno po strani nakon smrtonosnog hemijskog napada, za koji je, kako tvrde SAD, odgovoran režim u Siriji.
Obama je na konferenciji za novinare istakao da su lideri iz Evrope, Azije i sa Bliskog istoka saglasni s njim da se moraju poštovati međunarodne norme protiv upotrebe hemijskog oružja.
Šef Bele kuće je priznao da je bilo nesuglasica među liderima G20 na sastanku u Sankt Peterburgu o tome da li treba upotrebiti silu u Siriji bez rezolucije UN.
Obama je najavio da će se sledeće sedmice televizijskim putem obratiti naciji u vezi sa Sirijom, dok traži podršku javnosti i odobrenje Kongresa za vojnu akciju protiv režima predsednika Bašara al Asada.
On je odbio da kaže da li će narediti napad na Siriju ukoliko Kongres odbije njegov prijedlog o vojnoj intervenciji.
Svetski lideri okupljeni na samitu "Grupe 20" u Sankt-Peterburgu nisu uspeli da prevaziđu oštru podeljenost oko američkih planova za vojnu akciju protiv sirijskog režima, a predsednik SAD Barak Obama izgleda je ostao izolovan, uprkos francuskoj podršci za akciju i prisustvu saveznika kao što su Turska i Saudijska Arabija, ocenjuju danas mediji.
Obama je naišao na prepreke u nastojanju da pridobije međunarodnu podršku za vojni napad na Siriju, pošto su lideri Grupe 20 najvećih svetskih privreda na samitu u Rusiji ostali doboko podeljeni oko reakcije na upotrebu hemijskog oružja u Siriji, piše danas Njujork tajms. Predsednik SAD je zato bio primoran da izađe s uopštenom izjavom o zabrinutosti zbog upotrebe hemijskog oružja.
"Glas Amerike" ocenjuje da se "prva runda zakulisne borbe završila u korist (ruskog predsednika Vladimira) Putina".
Protiv vojne akcije izjasnio se i generalni sekretar UN Ban Ki-mu, upozoravajući da bi to moglo da raspiri sektaško nasilje u zemlji koja je već na udaru humanitarne krize "bez presedana" u novijoj istoriji.
Govoreći na sastanku posvećenom humanitarnim pitanjima koji je organizovala Velika Britanija na marginama samita G20, Ban je pozvao svetske sile da ostave po strani svoja razilaženja povodom sukoba u Siriji i da preduzmu zajedničku akciju kako bi se sirijskom stanovništvu pružila preko potreba pomoć.
Izaslanik UN za Siriju Lahdar Brahimi rekao je danas u Sankt-Peterburgu da nijedna zemlja nema pravo da "uzme pravo u svoje ruke" i preduzeme vojnu akciju protiv Sirije bez odobrenja SB UN.
I kineski predsednik Sji Djinping rekao je Obami na marginama samita da krizu u Siriji treba rešiti političkim putem a ne vojnim napadom.
"Političko rešenje je jedini pravi izlaz za sirijsku krizu i vojni napad ne može da reši problem iz korena. Očekujemo da će neke zemlje još jednom da razmisle pre nego što preduzmu akciju", naveo je Sji u izjavi kineskoj agenciji Sinhua.
Rojters navodi da su Obama i Putin ostali udaljeni povodom Sirije nakon sinoćnje večere u dvorcu Peterhof i diskusije o građanskom ratu koja je trajala do duboko u noć.
Ističući da na prvobitnom dnevnom redu sirijska kriza nije bila tema, Agencija Frans pres navela je da su lideri raspravljali o tome i da nije bilo napretka na večeri na kojoj je Obama izneo pozicije o sirijskoj krizi.
U G-20 nalazi se 19 zemalja (Argentina, Australija, Brazil, Velika Britanija, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Kanada, Kina, Meksiko, Turska, Rusija, Saudijska Arabija, SAD, Francuska, Južna Afrika, Republika Koreja, Japan) i Evropska unija.
"Razlike u mišljenjima lidera su se potvrdile tokom večere", rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov, dodajući da su neke zemlje branile stav da je potrebno preduzeti brze mere ne obazirući se na odobrenje međunarodnih institucija, dok su se druge založile da se međunarodno pravo ne devalvira i da se ne zaboravi da samo SB UN ima pravo da odlučuje o upotrebi sile.
Na Obamu su tokom samita, kako ističe Rojters, svetski lideri razvijenih zemalja i zemalja u razvoju izvršili pritisak da odustane od planova za vazdušne napade na Siriju, a ostale su duboke podele koja su zasenile napore za oživljavanje globalne ekonomije.
"Glas Amerike" preneo je izjavu nemačke kancelarke Angele Merkel, da ne vidi mogućnost dostizanja sporazuma između Putina i Obame povodom Sirije.
"Oni konstantno podržavaju (sirijskog predsednika Bašara) el-Asada bez obzira na činjenice, i bez obzira šta režim radi. Da ponovim, što se tiče hemijskog oružja, ne očekujemo rusku saradnju", rekao je zamenik pomoćnika američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Ben Rods.
Rusija je, pak, i danas upozorila SAD da sa liste ciljeva u slučaju vojnog napada na Siriju skinu hemijski arsenal te zemlje, prenosi AFP.
Sa naročitom zabrinutošću gledamo na činjenicu da su vojni infrastrukturni objekti koji čuvaju integritet i bezbednost sirijskog hemijskog arsenala među mogućim ciljevima vojnih udara" stoji u saopštenju ruskog Ministarstva inostranih poslova.
Sirijski parlament apelovao je na američki kongres da glasa protiv vojne akcije u Siriji, javila je državna agencija te zemlje SANA.
"Svaka vojna intervencija bila bi nelegalna zato što je Sirija suverena država i ne predstavlja opasnost za SAD i što ni za kakav napad ne bi bilo dobijeno odobrenje Saveta bezbednosti", stoji u poruci predsednika sirijskog parlamenta Džihada al-Lahama.
"Apelujemo na Vas da ne preduzimate nesmotrene mere jer imate moć da skrenete SAD sa puta rata na put diplomatije", istakao je Laham, a prenosi AFP.
AFP ističe da nekoliko zapadnih zemalja dele s Putinom protivljenje vojnoj akciji i da je nakon što je britanski parlament glasao protiv napada, Francuska "jedina sila koja se izjasnila da će se pridružiti američkoj intervenciji".
U Vašingtonu je sinoć predstavnica američkog Stejt departmenta Džen Psaki rekla da je već devet zemalja izrazilo svoju podršku rezoluciji Bele kuće kojom se odobravaju udari na Siriju, preneo je Itar-Tas s.
Psakijeva je rekla da su u pitanju Australija, Albanija, Danska, Kanada, Poljska, Rumunija, Turska i Francuska, kao i Kosovo, prenosi ruska agencija.
Agencije su prenele iz Viljnusa da su ministri odbrane EU danas zaključili da brojni dokazi govore da je Asadov režim koristio hemijsko oružje, ali da postoje različita mišljenja o tome šta treba uraditi kao odgovor na te napade.
"Ipak, niko nije rekao da će osuditi vojnu akciju ako do nje dođe", rekao je litvanski ministar odbrane Juozas Olekas u glavnom gradu Litvanije koja trenutno predsedava tim 28-očlanim blokom.
Ministri spoljnih poslova EU, takođe, treba da razgovaraju o Siriji na svom današnjem sastanku u Vilnjusu, a pregovorima treba da se u subotu pridruži i američki državni sekretar Džon Keri.
