U jeku pretnji Zapada vojnom intervencijom u Siriji, gde će presudnu reč dati Kongres SAD, u istočnom Sredozemnom moru gomilaju se brodovi i zemalja NATO-a ali i Siriji naklonjenih država.
Kongres sutra počinje jesenje zasedanje, a glasanje o "sirijskoj rezoluciji", moglo bi da se očekuje u Senatu krajem nedelje a u Donjem domu (Kongres) za desetak dana.
Agencije i mediji u SAD navode da za sada većina kongresmena i senatora obe partije, Demokratske i Republikanske, ne prihvata Obamin predlog rezolucije o upotrebi sile u Siriji.
U izveštajima i obaveštajnim video snimcima koji su prezentovani američkom Senatu, navodi se da je u tim napadima ubijeno nekoliko stotina ljudi.
Denis Mekdona, savetnik američkog predsednika Baraka Obame i šef njegovog kabineta, izjavio je danas da je "prerano" reći da li će u Kongresu proći rezolucija kojom se odobravaju vazdušni udari na Siriju.
Mekdona je gostujući u nedeljnom jutarnjem programu Foks Njuz televizije, rekao da administracija još uvek radi na dobijanju podrške kongresmena, odgovarajući tako na pitanje voditelja da prokomentariše navode lista "Vašington post" da 226 od 435 članova Kongresa ne podržava intervenciju.
"Već nekoliko dana radimo na dobijanju podrške, i u ovom trenutku je rano iznositi zaključke", kazao je Obamin savetnik i dodao da niko od kongresmena nema sumnju da je hemijsko oružje upotrebljeno, već se njihovo oklevanje odnosi na činjenicu da li SAD treba da se uključe u sirijski sukob.
Snage sirijske vlade su možda izvele napad hemijskim oružjem u blizini Damaska bez lične dozvole predsednika Bašara al Asada, objavio je danas nemački list "Bild", pozivajući se na izvore u nemačkim obaveštajnim službama.
Sirijski vojni komandanti su tražili od predsedničke palate da im dozvoli upotrebu hemijskog oružja protekla četiri i po meseca, proističe iz radio poruka koje su presreli nemački agenti, ali im je dozvola svaki put uskraćena, navodi list, preneo je Rojters.
To bi moglo da znači da Asad možda nije lično odobrio napad u blizini Damaska 21. avgusta u kome je poginulo, kako se procenjuje, više od 1.400 ljudi, sugerišu obaveštajni agenti.
Republikanski senator Rend Pol, koji predvodi grupu kongresmena i senatora koji se protive američkoj intervenciji u Siriji najavio je da će predložiti amandman kojim će američkom predsedniku Baraku Obami biti zabranjeno da donese odluku o vazdušnim udarima u slučaju da Kongres prethodno odbije njegovu rezoluciju.
Pol, koji predstavlja libertarijansko krilo Republikanske partije, i pominje se kao jedan od mogućih kandidata na predsedničkim izborima 2016. godine, rekao je da neće vršiti opstrukciju prilikom glasanja sledeće nedelje, ali će učiniti sve da rezolucija koju je predložio predsednik SAD ne prođe u Kongresu.
Prema njegovim rečima, američki vadušni udari ne bi pomogli sirijskom narodu, pošto bi, kako je rekao Bašar al-Asad i dalje ostao na vlasti.
SAD su, u međuvremenu, kod obala Sirije već razmestile pomorske snage, ali to je učinila i Rusija, Asadova saveznica, koja se protivi vojnoj intervenciji, javila je televizija Raša tudej.
Američka mornarica ima pet višenamenskih razarača klase Arli Berk - brodove Remidž, Mehen, Grejvli, Beri i Staut, naoružane desetinama krstarećih raketa "tomahavk", dometa 1.800 kilometara i visoke preciznosti, kao i raketama za protivvazdusnu odbranu.
Admiral Džonatan Grinert, komandant pomorskih operacija, izjavio je da su američki brodovi "u potpunosti spremni" za "širok spektar operacija", uključujući napade krstarećim raketama na mete u Siriji, poput onih u Libiji 2011. godine.
SAD su, pored razarača, na istoku Sredozemnog mora razmestile i amfibijski transportni brod San Antonio, s nekoliko helikoptera i stotinama marinaca, a verovatno i jednu od četiri podmornice naoružane raketama na navođenje, koje mogu da nose čak 154 "tomahavka", prenosi Raša tudej.
U tim vodama su i krstarica Prinston i razarači Vilijem Lorens, Stokdejl i Šup.
S druge strane Sueckog kanala, u Crvenom moru, razmešten je američki supernosač aviona Nimic, mada, navodno, nije planirano da i on učestvuje u eventualnom napadu na Siriju, a nešto dalje, na severu Arabijskog mora nalazi se nosač aviona Hari Truman.
Rusija, tradicionalna saveznica Damaska i glavni snabdevač Sirije naoružanjem, ima sopstvenu pomorsku bazu u sirijskoj luci Tartus, koja služi za podršku sve većem broju ruskih pomorskih patrola u Mediteranu, mada Moskva tvrdi da jačanje ruskog prisustva u regionu nije povezano s pretnjama Zapada vojnom intervencijom.
"Ne znam zašto oni koji govore da su sve opcije na stolu, ne shvataju činjenicu da su civilizovane države pre 65 godina odbacile upotrebu sile kao nelegitiman postupak i to uvrstili u Povelju UN", rekao je novi iranski ministar spoljnih poslova Mohamad Džavad Zarif, tokom posete Iraku.
Raša tudej prenosi, pozivajući se na neimenovani izvor iz ruskog Ministarstva odbrane, da je u istočno Sredozemno more upućeno više ruskih brodova.
Na položaju su, navodno, fregata Neustrašimij i desantni brodovi Aleksandar Šabaljin, Admiral Neveljski i Peresvet, kojima treba da se priključi krstarica Moskva, naoružana projektilima na navođenje. Moskva bi, navodno, zamenila razarač Admiral Panteljejev, koji je i sam nedavno stigao u te vode.
Veliki desantni brod Nikolak Filčenkov navodno plovi iz ukrajinske luke Sevastopolj ka ruskoj luci Novorosijsk u Crnom moru, odakle bi mogao da produži ka obali Sirije.
Američki državni sekretar Džon Keri rekao je danas da SAD ne odbacuju mogućnost da se obrate Savjetu bezbednosti UN radi izglasavanja rezolucije o Siriji, nakon što inspektori UN završe svoj izvještaj. Govoreći na konferenciji za novinare u Parizu sa katarskim kolegom Kaledom al Atijom, Keri je rekao da američki predsjednik Barak Obama još nije doneo odluku o tom pitanju.
Zamenik ruskog ministra odbrane Anatolij Antonov nije potvrdio izveštaje o nagomilavanju ruskih pomorskih snaga u regionu, ali je rekao da Rusija tamo ima "prilično snažnu grupu".
"Ruska mornarica ne namerava da učestvuje ni direktno ni posredno u eventualnom sukobu u regionu", kazao je Antonov. "Naši brodovi su garancija stabilnosti, mira, pokušaj da se zadrže druge snage, koje su već spremne da počnu vojnu akciju u regionu."
Francuska, koja se svrstala na stranu SAD, potvrdila je krajem avgusta da u Sredozemnom moru ima fregatu Ševalije Pol, specijalizovanu za protivraketnu odbranu, i transportni brod Diksmid, koji navodno treba da učestvuju u obuci i pripremama za eventualnu operaciju, ali ne i u samoj vojnoj akciji.
Američki magazin "Tajm" naveo je da Francuska, uprkos pomorskom prisustvu u regionu, nema rakete na brodovima i da bi u eventualnoj operaciji učestvovala iz vazduha, koristeći projektile "skalp" dugog dometa, poput onih koje je koristila na Kosovu 1999. i u Libiji 2011. godine.
Italija je u sredu uputila ka vodama Libana dva ratna broda - fregatu i torpedni razarač - radi zaštite 1.100 italijanskih pripadnika snaga UN u toj zemlji, koja se graniči sa Sirijom.
Velika Britanija, čiji premijer Dejvid Kameron nije dobio odobrenje parlamenta za učešće u eventualnoj intervenciji u Siriji, razmestila je 29. avgusta, u okviru vojne vežbe, nosač helikoptera Ilastrijus, fregate Vest minster i Montrouz, amfibijski ratni brod Bulverk i šest pomoćnih brodova.
Veruje se da je u regionu i Tajrles, nuklearna podmornica klase "trafalgar", prenosi Raša tudej.
