Sirijska vlada prihvatila je predlog Rusije da stavi svoje hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu. Kongres odložio odlučivanje o napadu. Američki narod i Mišel Obama protiv intervencije.
"Imali smo juče veoma plodonosnu rundu razgovora sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom koji je predložio inicijativu u vezi sa hemijskim oružjem. Te večeri smo prihvatili rusku inicijativu", prenela je agencija Interfaks reči Mualema koji se obratio predsedniku Donjeg doma ruskog parlamenta.
Mualem je kazao da je Sirija prihvatila predlog jer će se time "otkloniti osnove za američku agresiju", prenela je agencija Rojters.
Američki predsednik Barak Obama zatražio je danas od Kongresa da odloži glasanje o odobravanju vojnog napada na Siriju kako bi se Rusiji dalo vreme da navede Siriju da preda svoje hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu, saopštili su američki senatori. "Ono što on (Obama) želi je da proveri ozbiljnost sirijske i ruske spremnosti da se oslobode hemijskog opružja u Siriji. On želi vreme da bi to proverio", rekao je predsedavajući senatskog Komiteta za oružane snage Karl Levin posle sastanka na Kapitol hilu kome je prisustvovao i Obama.
Obama je, u intervjuu za televiziju Si-En-En (CNN), rekao da je moguće da dođe do diplomatskog proboja i da predlog predstavlja pozitivan razvoj situacije, ali je upozorio da mora da se sačeka i da se vidi da li se radi o ozbiljnoj nameri.
"Moguće je da ne dođe do napada ako je stvarno. Mi već dugo tražimo da se reši pitanje hemijskog oružja jer je ono je pretnja za mnoge nacije, kao i za SAD", kazao je predsednik Amerike.
On je rekao da je od državnog sekretara Džona Kerija zatražio da zajedno sa Rusijom razmotri da li je moguće da se sirijsko hemijsko oružje stavi pod međunarodnu kontrolu.
Obama smatra da se ne bi stiglo do ruskog predloga da Asad stavi pod kontrolu hemijsko oružje da nije bilo vojne pretnje SAD.
"Videćemo da li može da se dođe do nečega što je ozbiljno. To ne bi rešilo problem građanskog rata, ali bi rešilo pitanje hemijskog oružja", ocenio je Obama.
Na pitanje da li će narediti napad ako bi Kongres ili Senat odbili rezoluciju, Obama je rekao da još nije odlučio.
"Pošteno je da kažem da još nisam odlučio", rekao je Obama za En-Bi-Si Njuz, jednu od šest televizija koje su sinoć emitovale intervju sa predsednikom.
Američki predsednik je priznao i da nije siguran da u ovom trenutku ima dovoljan broj glasova za predlog rezolucije koju je izneo, najavivši moguće odlaganje glasanja.
"Ovu nedelju ćemo da provedemo u razgovorima sa članovima Kongresa, da odgovaramo na njihova pitanja, a sutra uveče ću se direktno obratiti američkom narodu", kazao je Obama sinoć.
Prema njegovim rečima, najbolje rešenje bi bilo da hemijsko oružje koje Sirija poseduje bude uništeno.
"Razgovarao sam sa Putinom i mislim da ni on ne vidi upotrebu hemijskog oružja kao nešto dobro. Mislim da može da dođe do proboja u razgovorima, ali mora da se nastavi pritisak", naglasio je Obama.
U nizu TV intervjua koje je dao on je priznao i da je njegova supruga Mišel Obama protiv plana o vojnoj intervenciji u Siriji.
"Znate, ako pričate sa članovima moje porodice ili sa Mišel, oni su vrlo skeptični i nepoverljivi prema bilo kakvoj akciji", rekao je Obama za televiziju PBS.
U intervjuu za NBC on je dodao: "Ako pitate Mišel da li želimo da uđemo u još jedan rat odgovor je ne".
Posle nove ruske diplomatske inicijative, američki Senat odložio je najavljeno glasanje o stavljanju na dnevni red rezolucije predsednika Baraka Obame, kojom bi bili odobreni vazdušni udari na Siriju, javila je televizija Si-En-En (CNN).
Lider demokratske većine u Senatu Hari Rid je, samo nekoliko časova nakon što je za sredu zakazao glasanje, otkazao izjašnjavanje dok se Obama ne obarati javnosti po pitanju Sirije.
Pozivajući se na neimenovane izvore, agencija Rojters je prenela da će glasanje najverovatnije biti krajem nedelje.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je u Moskvi, na sastanku sa sirijskim šefom diplomatije, izneo ideju da zvanični Damask "stavi svoje hemijsko oružje pod međunarodnu kontrolu i da ono zatim bude uništeno", preneo je Rojters.
I dok se Obama polako povlači sa idejom o ograničenom napadu na Siriju ankete i ispitavanja javnog mnjenja u SAD donose podatke prema kojima se sve više Amerikanaca protivi udarima SAD na Siriju.
Anketa koju je sprovela agencija AP je pokazala da samo 20 odsto ispitanika smatra da bi vojna akcija SAD u Siriji odvratila druge zemlje da koriste u budućnosti svoje oružje za masovno uništenje.
Kako je navedeno, AP anketa je sprovedena od 6. do 8. septembra i obuhvatila je 1.007 ispitanika širom SAD.
Većina Amerikanaca se protivi i ograničenim napadima, a 53 odsto ispitanika je izrazilo strahovanje da bi Amerika, u slučaju napada, morala da bude vojno angažovana u Siriji dugo vremena.
AP navodi da 61 odsto učesnika ankete želi da se Kongres izjasni protiv vojne akcije, 26 je bilo "za", dok su ostali neodlučni.
Anketa je pokazala da 54 odsto ispitanika ne odobrava način na koji je Obama odgovorio na krizu u Siriji.
I ankete agencije Rojters i Ipsosa pokazuju da su Amerikanci, kako dobijaju nove informacije o navodnom korišćenju hemijskog oruzja, sve više protiv američke vojne intervencije u Siriji.
Prema ovoj anketi, 63 odsto Amerikanca se protivi intervenciji, što je za 10 odsto više u odnosu na kraj avgusta.
Kako je navela britanska agencija, podrška američkoj intervenciji u Siriji je u padu - samo 16 odsto Amerikanaca veruje da bi SAD trebalo da se vojno angažuju.
Čak i ako bi se dokazalo da su snage sirijskog predsednika Bašara Asada koristile hemijsko oružje, samo 26 odsto ispitanih Amerikanaca je navelo da bi SAD trebalo da intervenišu.
Oko 52 odsto ispitanika se izjasnilo da američka vojska ne bi trebalo da se meša pod ovim okolnostima.
Prema anketi koju su sproveli CNN i ORC, 59 odsto ispitanika smatra da Kongres ne treba da odobri nikakvu vojnu akciju u Siriji, pri čemu više od 70 odsto njih veruje da eventualni napad ne bi bitno doprineo američkim ciljevima i interesima, prenele su agencije.
Kada bi Kongres usvojio rezoluciju kojom bi odobrio intervenciju, 55 odsto Amerikanaca i dalje bi se protivilo vazdušnim udarima na mete u Siriji, a bez rezolucije bi se napadima protivio 71 odsto njih.
I dnevnik Ju-Es-Ej tudej sproveo je anketu u samom Kongresu, gde se od 533 članova gornjeg i donjeg doma svega 44 izjasnilo da će glasati za rezoluciju, a 149 se izjasnilo protiv.
