U Drezdenu se, nekoliko metara od kancelara Angele Merkel, bez ikakvih posledica, srušila navođena letelica veličine četrdesetak centimetara.
Cilj ovog događaja od sinoć na izbornoj kampanji Hrišćansko-demokratske unije (CDU), kancelara Merkelove, bio je protest protiv politike njene vlade u vezi sa bespilotnim letelicama.
Pirati su ovim, kako navodi potpredsednik Piratske partije Markus Barenhof, želeli da Merkelovoj i njenom ministru odbrane Tomasu de Mezijeru probude osećaj o tome kako je to kada te iznenada lično, počnu da nadgledaju bespilotne letelice.
Policija, koja istražuje dron', došla je do zaključka da nije bilo nikakve opasnosti od ovog aparata.
De Mezijer se, naime, ovog leta našao pod unakrsnom paljbom opozicije, koja zahteva njegovu ostavku zbog skandala vezanog za dronove, vojne bespilotne letelice "euro hawk'', čiji je projekat ministar stopirao sa, kako tvrdi opozicija, ogromnim zakašnjenjem, kada su već potrošeni milioni evra para nemačkih poreskih obveznika.
On je zbog toga morao da odgovara pred parlamentarnom komisijom, gde je, opkoljen sa svih strana kritikama opozicije, priznao svoje greške, prebacio saradnicima propuste u informisanju i jasno odbio ostavku, kao konsekvencu na neuspeli projekat.
De Mezijer, ozbiljni Prus ogromnih organizacionih sposobnosti, uspeo je da preživi napad opozicije i za njega se kaže da ''najbolji čovek'' Merkelove i da se u vreme dok je bio šef Kancelarske službe u vladi ''velike koalicije'' izborio za besprekorni ugled tihog kriznog menadžera, ogromnih kompetencija.
Što se tiče samih izbora, kancelarka Merkel ima malo razloga da se raduje erzultatima "predigre" u Bavarskoj, gde je ubedljivo pobedila Hrišćansko-socijalna unija (CSU), sestrinska partija njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
Taj uspeh bavarske CSU praćen je totalnim neuspehom njenih sadašnjih koalicionih partnera, liberala, dok za nju predstavlja i faktor rizika pred savezne izbore, 22. septembra.
Nadmoćna pobeda CSU otvorila je Merkelovoj tri problema, procenjuju analitičari - slabljenje liberala koaliconog partnera Gvida Vestervelea, preterano jačanje CSU i Zehofera i sama motivacija demohrišćanskih birača da izažu u nedelju na izbore.
Dok 60 miliona birača ne da svoje glas u spekulacijama oko nove vlade pominju se sve opcije, od mogućeg nastavka sadašnje koalicije, preko takozvane "velike koalicije" između demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova već jednom vodila, do "preletanja" malih partija na stranu velikih, neprirodnih političkih saveznika, a teorijski gledano moguća je i takozvana "belgijska priča", s preganjanjima oko izbora kancelara među pobednicima.
