Određivanje minimalne cene nadnica polarazuje nemačku javnost, i to je jedna od glavnih tema predizborne kampanje prve ekonomije EU.
U poslednjih 10 godina, nejednakost je produbljena u Nemačkoj, što je posledica Šrederovih reformi i sve učestalije prakse "mini poslova", koji se plaćaju tek nekoliko evra na sat, preneo je francuski list "Figaro".
"Ovakav sistem favorizuje smanjenje nezaposlenosti, ali i veliki jaz između nekvalifikovane radne snage i zaposlenih u poznim godinama i mlađe kvalifikovane radne snage", smatra Gero Negerbauer, nemački politički analitičar.
"U Nemačkoj ima više radnih mesta, ali uslovi rada su gori nego ranije, a broj siromašnih radnika prelazi brojku od milion. Nemački evropski partneri i analitičari savetuju Berlin da podstiče potrošnju, ali bez rešavanja problema minimalne nadnice, to nije moguće", prekomentarisao je Negerbauer.
Predstavnici socjialdemokrata smatraju da se minimalni iznos zarada ne mora rešiti donošenjem zakona o zagarantovanoj minimalnoj ceni rada koja ne bi trebalo da bude ispod 8,5 evra na sat.
Ali predstavnici aktuelne nemačke vlade smatraju da nije na političarima da donose odluke o minimalnoj nadnici. Aktuelna nemačka kancelarka takođe se oglasila u vezi ovog pitanja naglasivši da o tome treba da se odlučuje na regionalnom nivou u zavisnosti od sektora.
Međutim, analitičari smatraju da bi to dovelo do velikih razlika u platama među zaposlenima posebno ako se ima u vidu da je samo polovina nemačkih preduzeća podležu kolektivnoj konvenciji.
Predstavnici Hrišćansko-demokratske unije predlažu formiranje komisije eksperata koja bi odredila minimalni iznos nadnica.
"Desetak profesija već poštuje dogovor o nadnicama. Četiri miliona zaposlenih je već obuhvaćeno dogovorom o isplatama minimalnih zarada", tvrde predstavnici demohrišćana, naglasivši da država treba da se dalje angažuje u pregovorima po tom pitanju sa sektorima u kojima taj dogovor nije postignut.
