Predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, zatražili su od UN i drugih medjunarodnih organizacija da doprinesu priznavanju nezavisnosti tih autonomija otcepljenih od Gruzije, ističući da imaju više političko-pravnih osnova na to od Kosova i Metohije.
Predsednici Južne Osetije i Abhazije, Eduard Kakojti i Sergej Bagapš, zatražili su od Ujedinjenih nacija i drugih medjunarodnih organizacija da doprinesu priznavanju nezavisnosti tih autonomija otcepljenih od Gruzije, ističući da imaju više političko-pravnih osnova na to od Kosova i Metohije."U ime naroda Abhazije i Južne Osetije obraćamo se pozivom UN, Zajednici Nezavisnih Država, OEBS-u i Savetu Evrope, da preseče 'gordijev čvor' dugotrajnih konflikata i doprinesu priznanju nezavisnosti naših država", ističe se u zajedničkoj izjavi dvojice lidera nepriznatih republika koje su predstavili u Moskvi.
U tekstu upućenom generalnom sekretara UN Ban Ki-munu, predsedavajućem ZND Nursultanu Nazarbajevu, predsedavajućem OEBS-a Migelu Anhelu Moratinosu i generalnom sekretaru SE Teriju Dejvisu, ističe se da narodi Abhzazije "pažljivo prate dogadjaje oko Kosova".
U slučaju otcepljenja te pokrajine od Srbije i priznanja njene nezavisnosti, pojaviće se ubedljiv dokaz da se "rešenje medjunacionalnih konflikata ne zasniva samo na principu teritorijalne celovitosti država". "U slučaju 'kosovskog presedana', mi ćemo još odlučnije zahtevati poštovanje jedinstvenih standarda i pristupa istim konfliktim situacijama", istaknuto je u izjavi Kakojtija i Bagapša.
"Abhazija i Južna Osetija imaju nemaju manje osnova da postave pitanje svog samoopredeljenja od Kosova", istakli su lideri nepriznatih republika Gruzije, dodajući da su njihovi narodi na referendumima (1999. i 1992. i 2006) potvrdili apsolutnom većinom da su za odvajanje od te bivše sovjetske republike.
Na zajedničkoj pres konferenciji Kakojti je pozvao Tbilisi da što pre prizna nezavisnost dve autonomije, jer će tako brže biti i poboljšana situacija u regionu.
Paralelu "zamrznutih konflikata" na postsovjetskom prostoru ponovo je podvukao ruski predsednik Vladimir Putin, upozorivši da bi primena principa samoopredeljenja u slučaju Kosova podstakla negativne procese. "Sa čim ćemo se mi u Rusiji suočiti? Biće nam teško da objasnimo malim narodima Severnog Kavkaza, zašto je u jednom delu Evrope nekom narodu takvo pravo dato, ali njima na Kavkazu, zbog nečega, nije", rekao je Putin u današnjem intervjuu novinarima iz zemalja Grupe osam.
"Kako da objasnimo Osetinima zašto su oni ljudi drugog reda u Evropi? Zašto je Albancima dozvoljeno da se tako ponašaju, a Osetinima, recimo, nije? Nemoguće je to objasniti", istakao je ruski predsednik, odbacujući "jedinstvenost" slučaja Kosova.
(Tanjug)
