Socijaldemokrate su uspele da na parlamentarnim izborima ostanu najjača politička snaga iako su dobili za gotovo tri odsto manju podršku birača. Krajnjoj desnici dodatnih 4,8 odsto.
Na drugom mestu je Narodna partija (OVP) vicekancelara Mihaela Špindelegera, koja je dobila 23,8 odsto, a odmah iza nje se nalazi , Slobodarska partija (FPO), sa osvojenih 22,4 odsto glasova. Na četvrtom mestu nalazi se stranka Zelenih koja je osvojila 11,2 odsto.
Među 183 poslanička mesta u parlamentu na nivou Austrije po svemu sudeći više neće biti mesta za članove Saveza za budućnost Austrije (BZO), ali su se za mesto u skupštini izborili novoforane partije Tim Štronah i Neos.
Za vladajuće partije SPO i OVP ovi izbori su doneli istorijski nisku podršku. SPO je izgubila čak 2,9 odsto, a OVP 2,2 odsto glasova.
Veliki pobednik današnjeg glasanja je FPO, koja je uspela da, u poređenju sa prošlim parlamentarnim izborima, osvoji dodatnih 4,8 odsto glasača.
Zeleni su, takođe, uspeli da poprave svoj raniji rezultat za 0,8 odsto.
Tim Štronah nije ostvario svoj cilj da osvoji 10 odsto, te će ući u poslaničke klupe sa šest odsto glasova. Nova stranka Neos uspela je da pređe cenzus osvojivši 4,7 odsto glasova, dok je BZO ostala ispod cenzusa sa svega 3,7 odsto glasova.
Na listama kandidata gotovo svih većih partija bilo je i kandidata sa prostora bivše Jugoslavije, koji su se borili za glasove Austrijanaca poreklom sa tog prostora, ali oni se nalaze na nižim pozicijama i gotovo da nemaju izgleda da uđu u skupštinske klupe. Drugačija je situacija kod turske zajednice, koja je bila zastupljenija na listama, i ujedno na višerangiranim pozicijama. Takođe, Austrijanci sa prostora bivše Jugoslavije slabije se odazivaju glasanjima, dok su oni turskog porekla jedinstveniji i izlaze na glasanje. U Austriji trenutno živi oko 1,6 miliona stanovnika migrantskog porekla, od kojih pola miliona ima pravo glasa, a među njima su najbrojniji oni poreklom sa prostora bivše Jugoslavije.
Na osnovu ovih rezultata naizvesniji je nastavak velike koalicije, odnosno aktuelne vlade SPO i OVP, koje su uspele da zadrže većinu mandata u parlamentu.
Te dve stranke imaju trenutno 97 mandata (SPO 51 i OVP 46), a za većinu u parlamentu potrebno je 92. mandata. Međutim, ne isključuje se i mogućnost neke tročlane koalicije.
Izborna mesta, koja su otvorena jutros u sedam sati, zatvorena su u 17 sati, a preliminarni zvanični ishod glasanja biće saopšten oko 19.30, kada će ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner saopštiti rezultate.
Ukoliko ishod bude tesan, odluku bi mogli doneti ovaj put glasovi predati putem pošte, koji će biti izbrojani u ponedeljak, a konačan rezultat saopšten u četvrtak.
Više od deset odsto, to jest 668.658 glasača zatražilo je glasačke listiće, kako bi glasalo putem pošte, što je novi rekord.
Nakon izbora, vlada u utorak podnosi ostavku predsedniku Austrije Hajncu Fišeru, koji će je prihvatiti i istovremeno naložiti da ista nastavi poslove do polaganja zakletve nove vlade.
Zatim će predsednik Fišer obaviti razgovore sa glavnim kandidatima partija, a potom će jednom od njih dati mandat za formiranje vlade.
Rezultati izbora biće ozvaničeni 16. oktobra, a novi saziv parlamenta moći će da zaseda prvi put 29. oktobra, mesec dana posle izbora, kada treba da se odrzi konstitutivna sednica.
Kada će biti uspostavljena nova vlada za sada je neizvesno. Od 1945. godine za formiranje vlade posle izbora bilo je potrebno u proseku 59 dana.
