Nemačka je danas proslavila Dan ujedinjenja i 23. godišnjicu od kada se hladnoratovska tvorevina DDR pripojila Saveznoj republici Nemačkoj (BDR).
"Šta je zadatak Nemačke u Evropi i svetu? Neke susedne zemlje se pribojavaju jake uloge Nemačke, a neke je priželjkuju", rekao je Gauk.
Na svečanosti u Štutgartu, kojoj je prisustvovala i kancelarka Angela Merkel (inače "Istočna Nemica"), Gauk je istakao da "snažna veza mentailiteta, kulture i istorije drži Evropu zajedno" i da je od ključnog značaja bezuslovna volja za zajedničkim stvaranjem budućnosti".
On je podsetio i da su "Nemci ostavili Evropu u ruševinama i uništili milione ljudi" i dodao da je pobeđena Nemačka zatim morala da ponovo zadobije poverenje i obnovi svoj suverenitet.
Govoreći o ulozi današnje Nemačke u svetu, Gauk je rekao da Bundesver (vojska) pomaže u uspostavljanju mira u Avganistanu i na Kosovu, da Nemačka želi sporazum o zaštiti klime u svetu, angažuje se u razvojnim projektima u zemljama u razvoju, stabilizuje evro-zonu...
"Uprkos tome, sve je više glasova u zemlji i izvan nje, koji zahtevaju od Nemačke više odgovornosti u međunarodnoj politici", rekao je Gauk i dodao da nekima Nemačka izgleda kao uspavani džin ili posmatrač događanja na svetskoj pozornici i da je njegov prethodnik Rihard fon Vajczeker hrabrio Nemačku da se jače angažuje u evropskoj spoljnoj i sigurnosnoj politici.
"Naša zemlja nije ostrvo. Ne smemo da živimo u iluziji da ćemo biti zaštićeni od političkih i ekonomskih, ekoloških i vojnih konflikata ako ne učestvujemo u njihovom rešavanju", poručio je nemački predsednik.
"Postavllja se pitanje: odgovara li naš angažman ulozi naše zemllje", rekao je Gauk i naveo da je Nemačka najmnogoljudnija država u centru evropskog kontinenta i četvrta privredna sila u svetu.
U snagu Nemačke spada i to što ona, kako kaže njen predsednik, sve susedne zemlje smatra prijatejima i puzdanim partnerima u međunarodnim savezima.
"Tako povezana i prihvaćena, Nemačka može da obezbedi slobodu, mir i blagostanje", rekao je Gauk i dodao da je važan nemački interes da se politički i vojni poredak, upravo u nejasnim vremenima održi i učini sposobnim za budućnost.
Nemci, 23 godine posle ujedinjenja imaju čemu da se raduju - u zemlji stabilne demokratije, koja se prostire od Alpa do Baltika i dalje, uprkos svetskoj finansijskoj i privrednoj krizi i sve većem siromaštvu, vlada, ipak, atmosfera socijalne stabilnosti i privrednog uspeha. Na drugoj strani, opet, ima razloga i za zabrinutost - razlike između, kako se uobičajeno kaže, siromašnog istoka i bogatog zapada su, i posle dve decenije života u zajedništvu i "uplovljenih" milijardi i milijardi evra od "bogate braće" i dalje vidljive. Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u držzavnim službama, vožnju "trabantima" i - banane, kao najveći luksuz nekadašnje DDR.
On je ukazao i na problem demografskih promena u Nemačkoj gde, kako je upozorio, sve manje mladih ljudi mora da se brine o sve više starijih što stvara tešku situaciju koja će opterećivati buduće generacije.
Na ekumenskoj službi je govorio frajburški nadbiskup Robert Colič, ukazavši na snagu vere i ocennjujući da je ona obeležila mirnu revoluciju u bivšem DDR.
U Štutgartu se održava i narodna zabava, na kojoj se očekuje oko 400 000 ljudi.
Centralna ceremonija obeležavanja Dana nemačkog ujedinjenja se, po protokolu, održava u pokrajini koja daje predsednika Bundesrata, gornjeg doma parlamenta, gde je zastupljeno 16 nemačkih federalnih jedinica -ovaj put su to Baden-Virtenberg i Štutgart.
Kada je reč o prazniku ujednjenja, mediji pišu da je narodu više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid, kao kraj DDR i konflikata istoka i zapada i dan koji simbolizuje doprinos običnih ljudi istorijskim promenama, od oficijelnog, parlamentarnog proglašnja ujednjenja, koje se dogodilo 3. oktobra 1990. godine.
Posle 23 godine života u ujedinjenoj zemlji, razlike između istoka i zapada i dalje postoje, braća sa zapada i dalje pomažu one sa istoka, iako to mnogi Nemci ne podržavaju.
Statistika često pokazuje da nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno i da mnogi na zapadu države smatraju da istok ne treba više pomagati, ali i da oni na istoku, koji se "bore" s privrednim mukama, osećaju "žal" za prošlim vremenima, a iznad svega - za sigurnošću radnog mesta.
Nemačka ovu godišnjicu proslavlja u momentu tek završenih izbora i pred početkom koalicionih pregovora između demohrišćana, koje vodi istočna Nemica, kancelarka Merkel, sa socijaldemokratama, ali i sa strankom Zeleni, tako da se pitanje formiranja nemačke vlade može, kako kažu socijaldemokrate, razvući do decembra, januara sledeće godine.
Nemci ovu godišnjicu proslavljaju i sa partijom Levica, nastalom spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, koja je na prošlim izborima osvojila preko osam odsto glasova i samouvremeno govori o tome da bez nje, socijaldemokrate, ubuduće neće moći da imenuju kancelara.
Ovu godišnjicu ujedinjena Nemačka obeležava kao vodeća privredna zemlja EU, koja bez obzira na dužničku i evro-krizu i dalje može da bude primer zemlje blagostanja, na šta su Nemci veoma ponosni.
Nemačka je od ujedinjenja do danas postala centar moći i odlučivanja EU, zemlja u kojoj mnogi građani EU i traže i nalaze "uhlebljenje", zemlja u kojoj mnogi strani studenti, uz socijalno podnošljive cene studija, dobijaju svoje mesto, u kojoj se jedan Nemac turskog porekla nalazi na čelu jedne nemačke partije, u čijem Bundestagu sedi i jedan Afrikanac s nemačkim pasošem, zemlja u kojoj je jedno siroče iz Vijetnama postalo vicekancelar - zemlja jednakih šansi za sve.
Upravo te jednake šanse za sve su i moto aktuelnih nemačkih političara, premda se Nemačka našla na listi onih visoko-industrijskih zemalja u kojima uspeh dece u školi, zavisi od socijalnog statusa roditelja.
