Bela kuća je i zvanično imenovala Dženet Jelen za novu predsednicu američke centralne banke i ona je prva žena na tom mestu u stogodišnjoj istoriji Federalnih rezervi.
Izborom Jelenove (67), koja je već bila broj dva u centralnoj banci, predsednik Barak Obama imenovao je prvu ženu na čelu Feda, institucija koja kao mešavina privatne i državne centralne banke postoji jedan vek.
Sa Dženet Jelen sa njegove desne strane, a sa leve sadašnjim predsednikom Feda Benom Bernankeom, Obama je pred malom grupom zvanica u Beloj kući objavio da "imenuje prvu ženu da vodi Fed u njegovoj stogodišnjoj istoriji".
Jelen je bila institucije od 2010. godine.
Ona se kratko obratila i rekla da je ostvaren napredak u ekonomskom oporavku, iako treba još dosta uraditi da bi se ojačao taj oporavak, posebno za one koji su teško pogođeni recesijom.
Bernankeov mandat se završava u januaru. U saopštenju, on je pozdravio "izvanredan izbor" Dženet Jelen, njegove "koleginice i prijateljice", i naveo da je ona "izuzetno kvalifikovana za to mesto.
Kristin Lagard, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, takođe je pozdravila ovaj "odličan izbor na ovu važnu poziciju".
"Ona je moja prijateljica i oduševljena sam da je imenovana na to mesto", dodala je Lagardova.
Očekuje se da će potvrđivanje njene nominacije u Senatu, koji kontrolišu demokrate, biti relativno lako.
Dženet Jelen će biti prvi demokrata na čelu centralne banke od odlaska Pola Vokera 1987. godine. Uvek je podržavala monetarnu politiku Bena Bernankea, što znači da će biti nastavljena njegova monetarna politika.
Jelen se smatra demokratom, provela je više od 12 godina u centru američke monetarne politike. Na nju se više gleda kao na "goluba", odnosno osobu koju više interesuje nezaposlenost nego inflacija.
Ova žena je pasionirani ekonomista, udata je za čoveka koji je kasnije dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju (Džordž Akerlof) i čiji sin je takođe u toj profesiji, i sistematski se uzdizala u hijerarhiji Feda, kako je rekao Obama juče kada je predstavio svoj izbor.
Posle pet godina kao profesor na univerzitetu Harvard ušla je u centralnu banku na mala vrata u grupi ekonomista istraživača koji su radili analize i statistike za upravu Feda. Na tom mestu je ostala dve godine i tu je upoznala svog supruga.
Dženet Jelen je doktorirala ekonomiju na univerzitetu Jejl 1971. a mentor joj je bio Džejms Tobin, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1981, poznat po svojoj ideji o oporezivanju međunarodnih transakcija.
Ona se 1980. vratila u nastavu na univerzitetu Berkli u Kaliforniji, dok je demokratski predsednik Bil Klinton nije izabrao da bude jedan od guvernera Feda 1994. godine. Ona je u Odboru za monetarnu politiku ponekad glasala protiv odluka moćnog predsednika banke Alena Grinspena.
Dženet Jelen je od 1997. do 1999. bila na čelu kruga ekonomskih savetnika Bele kuće, na zahtev tadašnjeg predsednika Klintona. Na tom mestu nasledila je Džozefa Stiglica, ekonomistu koji je zajedno sa njenim suprugom 2001. podelio Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Vratila se u Federalne rezerve 2004, a do 2010. bila je na čelu regionalne ispostave centralne banke u San Francisku u Kaliforniji, od kada je bila potpredsednice banke.
