Demohrišćani, kancelara Angele Merkel dobili su 690.000 evra donacije od autokoncerna BMW - mediji time imaju temu za kritičku analizu, politikolozi šansu za nove teorije, a opozicija priliku da svom snagom "raspali" po kancelarki.
''BMW ima Merkelovu u šaci'', rekao je listu ''Lajpciger folkscajtung'' zamenik šefa poslaničkog kluba partije Levica Klaus Ernst, dok je Joahim Pos, ekspert za finansije Socijaldemokratske partije (SPD), sa kojom Merkelova pregovara o vladi ''velike koalicije'' ocenio da je sada, kada se vide iznosi, jasno zašto je Merkelova protiv poreza na imovinu.
Iz partije Zeleni kažu da je za 690.000 evra porodica Kvant, koja je donirala novac i koja je vlasnik skoro polovine BMW, kupila od Merkelove politiku zaštite životne sredine
Opozicja tvrdi da, kada u ''igru'' uđe novac, postaje problematično i upozorava da se politički sistem od demokratije kreće ka plutokratiji, kao obliku oligarhije, ukoliko bi se delovanje vlade povezalo sa visinom donacije.
Nemački mediji jutros analiziraju situaciju i postavlljaju pitanje od toga ''koliko košta kancelarka'' do potkupljivosti i nepotkupljivosti političara, ukazujući, međutim, da cela priča o donaciji, uplaćenoj, doduše, posle izbora i uredno prijavlljenoj, ostavlja gorak utisak, jer su pare stigle u momentu kada Nemačka u Briselu blokira evropski dogovor o smanjenju količine izduvnih gasova automobila, što posebno odgovara proizvođačima luksuznih automobila, kao što je BMW.
Mediji komentarišu da je ova donacija porodice Kvant, uplaćena 9. oktobra, znak da je BMW zadovoljan politikom ''auto-kancelarke'', posebno zbog sprečavanja strožih evropskih mera za standarde o ugljen-dioksidu u vazduhu i ukazuju na sličnost te donacije sa aferom liberala i ''Mevenpika''.
Liberali, šefa diplomatije Gvida Vestervela, koji na ovim izborima po prvi put u posleratnoj istiriji zemlje nisu uspeli da uđu u Bundestag su, pre nekoliko godina, naime, dobili milionsku donaciju od vlasnika lanca luksuznih hotela ''Mevenpik'' - pre toga je partija ''progurala'' zakon o sniženju poreza na noćenje u hotelima, a posle toga počela da beleži pad popularnosti.
Kada je, međutim, reč o demohrišćanima, oni su još i posle izbora 2009. godine od BMW dobili donaciju-tada 450 000 evra, podsećaju nemački mediji, ističući da ovaj put nije neobična samo visina donacije, nego to što je ona povezana saveoma spornom odlukom o blokiranju evropskih mera za smanjenje izduvnih gasova u vazduhu.
"Koncerni ne doniraju, oni investiraju'', tvrdi politikolog, istraživač partijskog života Martin Morlok, ocenjujući da, do duše, privatna privreda želi i zbog odgovornosti za zajednicu da partijama daje pare, ali i da se ne mogu isključiti priželjkivane moguće prednosti donacije.
Iz redova CDU je saopšteno da ova donacija ne stoji ni u kakvom odnosu sa političkim delovanjem i odlukama, uz obrazloženje da porodica Kvant, godinama, privatnim donacijama podržava CDU, nezavisno od toga da li su demohrišćani na vlasti ili u opoziciji.
I iz porodice Kvant odbačene su insinuacije, uz obrazloženje da oni nemaju akcije samo u autoindustriji, odnosno, BMW, već su akcionari i drugih firmi u drugim privrednim granama, da je donacija priznanje Merkelovoj što uspešno vodi zemlju u evro-krizi, da porodica, svesno nije želela da u vreme izborne kapanje donira novac, zbog mogućeg utiska o jednostranom uticaju.....
Drugi deo izjave portparola Kvantovih o tome da je, međutim, odluka o donaciji doneta još početkom godine i da je CDU o tome znala, posebno se našla na udaru kritičara, koji govore o moći miliona građana protiv moći miliona i traže ograničenje donacija za partije do najviše 100 000 evra godišnje.
Analitičari kažu da je time što je CDU znala za donaciju, mogla, na primer, da u izbornoj kampanji uzme kredit na taj račun i zahtevaju javnu debatu o mogućoj zavisnosti političkih partija od svojih velikih donatora.
U analizama se ističe da bi sada Kvantovi, odnosno, BMW mogao da promeni sliku o kancelarki u ''šaci'', tako što bi prihvatili oštre evropske propise o izduvnom gasovima - a onda bi, piše štampa, donacija Kvantovih bila pogrešna investicija.
