Kasnije popodne organizatori skupa predaće u Kongresu peticiju kojom se traži obustavljanje dosadašnje prakse.

Skup u američkoj prestonici organizovan je povodom dvanaeste godišnjice od usvajanja zakona, kada je posle teroristički napada na SAD 2001. godine, pooštren nadzor nad svim vrstama komunikacija u Americi.

Demonstranti su nosili transparente "Zaustavite prismotru", "Hvala Evdardu Snoudenu", "Ne za NSA špijuniranje", uzvikujući parole protiv obaveštajnih službi SAD.

Na skupu je učestvovalo više od sto organizacija za zaštitu ljudskih prava - od grupe "Slobodna štampa", preko Saveta za Američko-islamske odnose, do Pokreta Okupiraj Vol Strit.

Dejvid Sigal, direktor grupe "Demand Progress", rekao je, obraćajući se prisutnima, da je skup važan da bi se videlo da postoji opozicija prema merama koje sprovodi obaveštajna zajednica.

Ova grupa je, uz pomoć nekoliko kongresmena, letos uspela da izdejstvuje da se glasa o zakonu kojim bi bilo ograničeno obimno prikupljanje podataka pri internet nadzoru, već bi mere bile usmerene samo prema pojedincima za koje postoji osnovana sumnja da su povezani sa terorizmom.

Iako zakon, tesnom većinom, nije prošao (205 za, 217 protiv), oni najavljuju lobiranje za nove zakonske inicijative.

Jedan od učesnika protesta Dejv Miler (56), koji je na skup došao iz Ročestera u državi Njujork, rekao je da vlast u Vašingtonu želi još veću kontrolu i moć.

"Šta god da nam kažu mi smo na putu ka uvođenju tiranije", dodao je Miler.

Holms Vilson iz Masačusetsa nosio je tokom protesta traku oblepljenu oko usta i transparent "Špijuniranje je cenzura", a okupljenim novinarima je rekao da je uplašen mogućnostima koje Amerika ima za špijuniranje celog sveta.

"Za svakog od nas znaju koga poznaje, sa kim je povezan i gde se nalazi u određenom trenutku. Biće samo još gore", zaključio je Vilson.

Američka administracija se poslednjih dana našla ne samo na udaru domaće javnosti, već i svojih najbližih saveznika - Nemačke i Francuske, nakon što su mediji u tim zemljama objavili podatke da je NSA pratila komunikaciju 35 svetskih lidera među kojima je i nemačka kancelarka Angela Merkel.