Ambiciozni građevinski projekat, kojeg je vlada u Ankari nazvala "projektom veka", povezuje evropsku i azijsku stranu Istanbula i koštao je oko tri milijarde evra, prenosi agencija Frans pres.

Turska se nada da će taj tunel postati važna trgovačka spojnica između Azije i Evrope, a svečano ga je otvoriti turski premijer Taip Erdogan, u prisustvu japanskog premijera Šinzo Abea, jer je Banka Japana sa milijardom dolara bila glavni finansijski pokrovitelj četiri milijarde dolara vrednog projekta.

Turska je tako ispunila san otomanskog sultana od pre 150 godina. Ukupna dužina tunela je 13,6 kilometara, uključujući deonicu od 1,4 kilometara ispod Bosfora, koji povezuje Crno more sa Mramornim. Na dubini od preko 55 metara, ovaj tunel je, prema rečima zvaničnika, najdublji podzemni železnički tunel takve vrste u svetu.

Tunel je deo šireg projekta "Marmaraj", koji uključuje širenje postojeće mreže prigradskih železnickcih linija da bi se formirala linija duga 76 km, koja će povezivati dva kontinenta.

Ideju o tunelu je prvi put izneo sultan Abdul Medžid 1860, ali tehnički uslovi i oprema u dato vreme nisu bili dovoljno dobri da bi projekat bio pokrenut. Želja da se tunel izgradi ponovo se javila 1980-ih, kada su studije pokazale da je izgradnja tunela moguća i poželjna.

Tunel spada među nekoliko velikih infrastrukturnih projekata pokrenutih pod vladom turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, koja je doprinela pokretanju turske ekonomije, ali je takođe izazvala proteste javnosti, budući da lokalno stanovništvo tvrdi da planovi urbanog razvoja primoravaju ljude da napuste domove, kao i da ugrožavaju životnu okolinu.

Projekat je započet 2004. godine, i trebalo je da bude u potpunosti završen za četiri godine, ali je više puta odlagan zbog važnih arheoloških otkrića. Oko 40.000 objekata izvađeno je tokom iskopavanja, uključujući "groblje" 30 vizantijskih brodova, koji predstavljaju najveću poznatu srednjevekovnu flotu.

Turski zvaničnici se nadaju da će, uz kapacitet da s jedne na drugu stranu Istanbula prebaci 1,5 miliona putnika dnevno, tunel značajno olakšati hronične probleme u saobraćaju turske prestonice i smanjiti opterećenost dva mosta koji trenutno povezuju evropsku i azijsku stranu grada.

Tunel neće odmah biti u funkciji, pa se deo javnosti čudi žurbi s otvaranjem, piše hrvatski "Indeks".

Protivnici turskog premijera, koji gura projekat od vremena kada je bio gradonačelnik Istanbula, kažu kako njegova najava još jednog aerodroma, trećeg mosta i paralelne linije tunela govori o "faraonskim ambicijama".

Neki stručnjaci su bili protiv izgradnje tunela zbog toga što Bosfor leži u seizmički veoma aktivnom području.