SAD i Nemačka postigle su dogovor da jedna drugu ne špijuniraju, u jeku diplomatskih protesta izazvanih informacijama o američkom špijuniranju saveznika, a koje je obelodanio Edvard Snouden.
Ovu informacije je objavio nemački list Frankfurter Algemajne Zontagscajtung (FAS).
Nemački list piše, a prenosi AFP da je neimenovaani izvor blizak nemačkoj vladi rekao da su delegacija nemačke vlade i obaveštajni zvaničnici postigli sporazum tokom razgovora u Beloj kući ove sedmice.
Sporazum će biti zaključen početkom iduće godine, rekao je neimenovani izvor blizak nemačkoj vladi.
Portparol nemačke vlade nije hteo da komentariše te tvrdnje nemačkog lista.
Prema pisanju lista, šef nemačke obaveštajne službe održaće sastanak sa američkim obaveštajnim šefovima u ponedeljak u Vasingtonu, što, takođe, portparol nemačke vlade nije želeo da potvrdi.
Inače, nemačka služba bezbednosti (BND) je danas potvrdila izveštaje da redovno razmatra tehnološka dostignuća sa sličnim službama drugih evropskih zemalja, ali je porekla tvrdnje da je pokušavala da zaobiđe zakone da bi koristila špijunsku tehnologiju koju je razvila britanska agencija GĆQ.
Takvu tvrdnju je izneo britanski list Gardijan.
List se pozvao na dokumenta bivšeg analitičara američke nacionalne bezbednosne agencije NSA prema kojima je GĆQ 2008. godine asistirala nemačkom BND-u u "da se izbori reforma veoma restriktivnog zakona o prisluškivanju informacija u Nemačkoj".
Portparol BND Martin Hajneman rekao je Asošiejted presu da se razmena informacija između dve agencije nije fokusirala "na legalna već na tehnička pitanja" u vezi sa reformom nemačkog zakon koja nikada nije implementirana.
Gardijan je danas pisao da su obaveštajne službe Nemačke, Francuske, Španije i Švedske uspostavile sistem masovnog prisluškivanja telefonskih komunikacija i interneta u "uskoj saradnji" s britanskom agencijom GĆQ.
Taj sistem je, navodi list, pozivajući se na Snoudenova dokumenta, star pet godina.
To otkriće dolazi usred polemike Evrope i Azije sa SAD o kolektivnom prisluškivanju Vašsingtona, što je otkrio Snouden - sada u Rusiji - kazavši da je imao usku saradnju s GĆQ dok je radio u NSA.
U izveštaju GĆQ o evropskim partnerima iz 2008. godine, Gardijan piše da je britanska agencija saopštila da je "oduševljena tehničkim kapacitetima" nemačke službe bezbednosti (BND).
BND ima "ogorman tehnološki potencijal i dobar pristup srcu interneta - već nadgleda kablove sa optičkim vlaknom od 40 do 100 gigabajta u sekundi, navodi se u izveštaju GĆQ nedavno dostavljenom Gardijanu. GĆQ je 2012. godine mogao samo da nagleda kablove od 10 gigabajta, dodaje listt.
Gardijan piše da je GĆQ "igrao vodeću ulogu kao savetnik evropskim kolegama o načinu kako da se zaobiđu zakoni i ograniči moć nadgledanja obaveštajnih agencija".
Otkrića Edvarda Snoudena u junu ove godine su izazvala veliku polemiku o SAD i celom svetu kako se krše prava na privatnost.
