Argentinski predsednik Nestor Kiršner izrazio je uveravanja da će Malvini, poznati i kao Foklandska ostrva jednog dana i mirnim putem biti vraćena toj latinoameričkoj državi.
Argentinski predsednik Nestor Kiršner izrazio je uveravanja da će Malvini, poznati i kao Foklandska ostrva jednog dana i mirnim putem biti vraćena toj latinoameričkoj državi."Britanci su, možda dobili bitku zato što su svetska sila, ali oni nikada neće ostvariti razumnu ili pravednu pobedu. Malvini su argentinski i ostrva će biti vraćena Argentini mrnim putem", istakao je predsednik Kiršner, prenela je lokalna novinska agencija Diarios i Notisias.
Kiršner komentar je usledio u Buenos Ajresu na jednoj lokalnoj svečanosti koja se 14. juna poklopila sa 25. godišnjicom okončanja britansko-argentinskog rata za retko nastanjena ostrva na jugu Atlantskog okeana, oko 300 kilometara od obale Argentine.
Britanska pobeda u 74-dnevnom ratu je bila "kolonijalna pobeda, uistinu neprihvatljiva u očima ostalog dela sveta", ocenio je Kiršner.
Kiršner je istakao da vlasti u Buenos Ajresu preduzimaju korake u medjunarodnim forumima kako bi "matici", u miru bila vraćena ostrva koja Argentinci zovu "Las Malvinas", a Britanci Foklandska.
Argentinci smatraju da su im Britanci, na silu oduzeli ostrva još 1833.
Prethodno su ostrva bila pod kolonijalnom vlašću Španije, isto kao i Argentina.
Kako su primetile svetske novinske agencije, Argentina odbija da prihvati zahteve za samopredeljenje lokalnog stanovništva na ostrvlju i pokušava da izvrši pritisak na Veliku Britaniju da pristane na bilateralne razgovore oko suvereniteta nad Malvinima.
Zvanični London to odbija.
Dve države su obnovile diplomatske odnose 1990, osam godina posle rata u kojem je život izgubilo 649 argentinskih i 255 britanskih vojnika.
Kako navodi američka novinska agencija Asošiejted pres (AP) tada je dogovor bio da ne budu razmatrani otvoreni argentinski zahtevi za suverenost nad ostrvima na kojima 3.100 stanovnika, mahom britanskog porekla, govori engleskim jezikom.
Većina Argentinaca se i dalje vatreno zalaže da Malvini budu njihovi, mada mnogi priznaju da je invazija njihove zemlje na ostrva 1982. bila velika greška u medjuvremenu diskreditovanog bivšeg vojnog diktatora Leopolda Galtierija.
Britanski premijer u vreme rata na Foklandima, Margaret Tačer je, u izjavi za jedan radio na dan pobede, potvrdila značaj slanja britanskih trupa na ostrva hiljadama kilometara udaljenim od Londona, uz ocenu da je to bio plemeniti cilj.
"Cela nacija se raduje uspehu i mi treba da se i dalje radujemo", istakla je bivši konzervativni premijer Tačer u izjavi za medijski servis britanskih snaga i dodala da je "agresija bila pobedjena i oborena".
Po Tačerovoj, želje lokalnog stanovništva su bile uslišene, a britanska čast i interesi su pobedili.
Britanska kraljica Elizabeti II je u poruci navela da su 14. juna 1982, britanske snage na Foklandima napravile korak ka demokratiji i slobodi.
Kako je AP procenio ovakva poruka podvlači pozicija zvaničnog Londona da bi bilo kakvu promenu vlasti "na britanskim ostrvima" morali da podrže ostrvljani.
(Tanjug)
