Ubijena 1957, ubica osuđen 55 godina kasnije

Bila je drugi razred osnovne škole i njena najbolja drugarica bila je Keti, godinu dana starija devojčica iz komšiluka.

Marija i Keti bile su zajedno kobne decembarske večeri na ulici jer, u vremena bez celodnevnog TV programa i kompjutera, deca se se igrala napolju.

U gradiću od 7.000 stanovnika svi su se poznavali i, do tog decembra, niko nije zaključavao kuću.
Kao i svakog dana, drugarice su išle zajedno do škole, a zatim su kod Marije pravile božićne ukrase - pahulje od papira.

Posle ručka, ponovo su izašle. Dok su se igrale, prišao im je zgodan mladić, plave kose vezane u rep. Keti je kasnije ispričala da je primetila da ima velike zube i "tanak" glas. Nikad pre ga nije videla.

Rekao je da ima 24 godine, da nije oženjen i pitao ih da li vole lutke i da ih neko nosi na "krkače"...

Nekoliko minuta kasnije, nosio je Mariju na ramenima, a ona se kikotala.

U jednom trenutku je otrčala do kuće da uzme lutku i nastavi "vožnju". Njen otac, Majkl, u dnevnoj sobi je gledao "kaubojac". Majka Frensis čitala je novine.

Keti je bilo hladno dok je čekala Mariju, pa je odlučila da ode do kuće po rukavice. Kad se vratila, nekoliko minuta kasnije, Marija i "Džoni" više nisu bili tu.

Otmica i ubistvo Marije Ridalf najstariji je slučaj u Sjedinjenim Državama koji se našao pred sudom.

Slučaj nestale i ubijene devojčice progonio je gradić u Ilinoisu 55 godina. Čak ni posle suđenja, dosije možda nije zatvoren, piše Si-En-En (CNN).

Novinari iz Čikaga, Njujorka, opseli su Sikamor tog decembra 1957. Nestanak devojčice bila je glavna vest širom SAD.

Čuveni direktor FBI Džej Edgar Huver naredio je dnevne izveštaje o napretku na slučaju. Angažovao se i predsednik Dvajt Ajzenhauer.

Ipak, posle nekoliko sedmica sveopšte aktivnosti i traženja devojčice, nastupio je muk koji je trajao više od pola veka.

Marijino telo pronađeno je tek na proleće, krajem aprila 1958, skoro 200 kilometara daleko od kuće.

Bilo je u poodmakloj fazi raspadanja. Prepoznali su je po majici i smeđim dokolenicama. Identifikovana je na osnovu otiska zuba.

Zločine koji predugo ostanu nerešeni policajci zovu "hladnim slučajevima". Ako se o takvim delima nešto i otkrije, to je zahvaljujući napretku nauke ili zato što neko odluči da progovori i "skine teret sa svojih pleća".

U slučaju devojčice Marije, nije bilo ni DNK dokaza niti priznanja ubice.

Misterija je "rešena" posrednim dokazima izvedenim iz materijala koje su godinama nagomilali svi koji su pokušavali da reše ovaj slučaj.

Ali, podseća CNN, teško je rekonstruisati prošlost u sudnici: ljudi umiru, sećanja blede, a činjenice postanu iskrivljene protokom vremena.

Čovek je osuđen za otmicu i ubistvo Marije prošlog septembra.

Njegova supruga, s kojom je već 20 godina, kao i usvojena ćerka, uverene su da je žrtvovan da bi posle više od pola veka "smirio duhove" gradića u Ilinoisu. Ponavlja da je nevin i žalio se na presudu.

Kako navodi CNN, možda će proći još dve godine dok njegova žalba ne dođe na razmatranje.

Slučaj je izvučen iz arhive pošto je jedna žena na samrti, 36 godina posle zločina, uprla prstom u rođenog sina.

Njene reči, kako tvrde dve ćerke, zvučale su kao zagonetka i, pošto je umirala, od nje nije bilo moguće čuti razjašnjenje.

Čak joj ni ćerke ne veruju do kraja - iako se plaše svog polubrata i preziru ga.

Veliki deo dokaznog materijala izgubljen je ili uništen, uključujući i Marijinu lutku, koju je u rukama držao ubica. Tužilaštvo se oslonilo na izjave svedoka koje su se, navodi CNN, toliko puta pokazale kao nepouzdane, kao i izjave doušnika.

Trojica zatvorenika koji su "ležali" sa osumnjičenim ispričala su tri različite priče o tome kako je on opisao ubistvo Marije - da ju je ispustio na glavu, ugušio ili udavio dok je pokušavao da utiša njenu vrisku.

Istovremeno, forenzičari su tvrdili da je devojčica izbodena.

Ključni svedok bila je Marijina drugarica Keti, koja je otmičara videla na samo nekoliko minuta. Prošlo je više od pola veka kad ga je prepoznala na policijskoj fotografiji. Keti je uverena da nije pogrešila.

Podaci "Projekta 'Nevinost'" koji se u SAD od 1992. bavi spornim pitanjima vezanim za dokazni materijal, kažu da je Ilinois drugi u SAD po greškama koje svedoci počine u identifikaciji.

Prva je država Teksas.

U Ilinoisu, zbog pogrešne identifikacije nepravedno je osuđeno 24 ljudi, od ukupno 43 nepravedno osuđenih - što je utvrđeno DNK analizom.

Kako navodi CNN, u SAD je za 75 odsto od ukupno 309 nepravednih presuda glavni krivac - nepouzdan očevidac.

I sam sudija Džejms Holok, koji je presudu doneo posle četiri dana slušanja svedočenja, rekao je da presuđuje na osnovu izjava svedoka i doušnika.

Čovek je osuđen i poslat na doživotnu robiju.

Da li je pravda zaista zadovoljena?