Studiranje u Velikoj Britaniji, Estoniji i Irskoj je najskuplje u Evropi, dok Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska studentima omogućavaju besplatno školovanje.
Euridika (Eurydice) je mreža Evropske komisije, a izveštaj obuhvata 38 evropskih obrazovnih sistema u okviru 33 zemlje koje učestvuju u doživotnom učenju EU programa, 28 zemalja članica EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norvešku, Švajcarsku i Tursku.
Austrija nema školarinu tokom prvog ciklusa visokog obrazovanja (osnovne studije u trajanju od tri ili četiri godine), a sa druge strane u Velikoj Britaniji, Estoniji, Irskoj, Litvaniji, Mađarskoj, Sloveniji, Turskoj školarine su paprene, veće od 5.000 evra.
Međutim i u ovim sistemima ima različitih varijanti. U Mađarskoj, Litvaniji i Sloveniji većina studenata ima mogućnost da se upiše na budžet, odnosno da se školuje o trošku države.
Estonija za ovu školsku godinu predviđa izmene i to tako što povezuje školarinu sa uspehom studiranja. Ako student po semestru ili akademskoj godini prikupi 30 odnosno 60 bodova može da studira besplatno.
U suprotnom, visokoškolska institucija ima pravo da naplaćuje bodove, pa školarina može da bude i veća od 7.000 evra po godini, navodi se u izveštaju.
U Velikoj Britaniji školarina je veća od 11.000 evra kako za Britance tako i za studente iz zemalja EU.
Na škotskim univerzitetima, škotski i nebritanski EU studenti ne plaćaju školarinu, ali u drugim delovima Velike Britanije plaćaju i obrnuto. To znači da student iz Engleske, Velsa i Severne Irske u Škotskoj plaća studiranje.
Irska je za školarinu uvela termin studentski doprinos, koji uopšte nije zanemarljiv. Tako za prvi ciklus studenti iz EU plaćaju 2.500 evra po godini iako zvanično ne plaćaju školarinu, ako ispunjavaju kriterijume "besplatnog studiranja". To su troškovi korišćenja biblioteke, registracije, za objekte...
Svi ostali plaćaju 6.000 evra. Studenti van EU plaćaju dvostruko, trostruko više, u zavisnosti od cenovnika koji odredi sam fakultet.
U Italiji školarina prosečno iznosi 1.300 evra.
U izveštaju se navodi i koje zemlje obezbeđuju najviše stipendije, grantove, koji idu i do 5.000 evra za godinu.
Španija i Švajcarska su u grupi zemalja koje studentima daju najveće povlastice, kredite.
U Nemačkoj, od 16 saveznih država u 15 je studiranje besplatno. Jedino još Donja Saksonija studentima naplaćuje 1.000 evra po akademskoj godini, ali i ona planira ukidanje ovog izdataka za školovanje.
