Referendum o ograničavanju menadžerskih plata u Švajcarskoj, sudeći po preliminarnim rezultatima - nije uspeo, preneli su lokalni mediji.
Prikupljeno je potrebnih 100.000 potpisa za raspisivanje referenduma sa ciljem da se spreči da bilo ko u jednom poduzeću zaradi više u jednom mesecu nego neko u celoj godini. Bilo je potrebna prosta većina glasova na referendumu da bi ova incijativa automatski prerasla u deo ustava.
Biznis krugovi i politička desnica u Švajcarskoj od početka su se glasno suprotstavljali ovoj ideji, ali ni vlada ni mediji je nisu podržavali, pa se i očekivalo da će referendum završiti neuspehom, što je pokazalo i nekoliko anketa sprovedenih nesporedno pred referendu.
"Švajcarsko bogatstvo je vrlo neravnopravno raspoređeno", rekao je Dejvid Rot, predsednik mladih socijalista. "Dok direktori velikih firmi zarađuju milione, preko 300.000 Švajcaraca radi za bagatelu".
Na ovakve poruke, odgovarali su predstavnici velikih firmi, upozoravajući da bi prihvatanje ovakve inicijative moglo izazvati odliv kapitala iz Švajcarske, kao i da se radi o napadu na prosperitet i slobodu.
Vlada u Bernu takođe se izjasnila protiv ovakvog limitiranja plata. Aktivisti protiv sebe imaju i medije, jer se nijedan veći švajcarski list nije izjasnio u prilog incijative.
Švajcarska je po svim parametrima jedna od najbogatijih zemalja sveta. Jedan od razloga takvog uspeha je i taj što su u njoj smeštene mnoge globalne kompanije koje većinu poslova obavljaju izvan Švajcarske, ali su se na to odlučile zbog mnogih pogodnosti, poput stabilnih zakona, lokacije u srcu Evrope, tradicionalne spoljnopolotičke neutralnosti zemlje i dosadašnje relativno blage korporativne regulative.
Švajcarske kompanije svoje menadžere trenutno plaćaju više od bilo koje druge evropske države.
U farmaceutskom gigantu Rošu izvršni direktor ima platu 236 puta veću od minimalne u kompaniji. U kompaniji Nestle, najviša plata je 188 puta veća od najniže. Pre 30 godina taj odnos je u proseku bio samo jedan prema šest.
