Državni sud u Elvangenu u jugoistočnoj Nemačkoj saopštio je danas da je Hans Lipšis, koji je optužen za zločine počinjene dok je bio čuvar logora Aušvic između 1941. i 1945. pati od demencije.

"Vrlo je verovatno da optuženi više ne može da prati krivično suđenje ovih razmera, složenosti i dužine i prema tome ne bi mogao na odgovarajući način da se brani od ozbiljnih optužbi", naveo je sud.

Lipšis je bio držan u zatvorskoj bolnici. Nije jasno gde će otići posle oslobađanja.

Uhapšeni Nemac je posle rata, 1950. godine emigrirao u Čikago, ali je 1983. godine proteran iz SAD pošto je lagao o svojoj ratnoj prošlosti.

Protiv njega nije podignuta optužnica do posle 2011. kada je osuđen Džon Demjanjuk, bivši automobilski radnik iz Ohaja, čiji slučaj je ustanovio novi presedan.

Njegov predmet se vodi na istoj pravnoj osnovi koja je korišćena i protiv Džona Demjanjuka, koji je posle deportacije iz SAD osuđen za sučesništvo u ubistvu na osnovu činjenice da je bio čuvar u nacističkom logoru smrti Sobibor.

Lipšis je priveden nakon što je tužilaštvo zaključilo da postoje ozbiljni dokazi da je od 1941. do 1945. godine bio saučesnik u zločinima nad zatvorenicima u Aušvicu gde je bio čuvar.

Lipšis je priznao da je za vreme rata bio pripadnik stražarske jednice S S-a u Aušvicu, gde je ubijeno oko 1,5 miliona ljudi, uglavnom Jevreja, ali je tvrdio da je bio samo kuvar.

On je jedan od oko 30 osumnjičenih bivših čuvara Aušvica protiv kojih je nemačko tužilaštvo pokrenulo istrage za nacističke zločine. Tužilaštvo je u septembru saopštilo da je našlo dovoljno dokaza da može da podigne optužnicu protiv njega kao saučesnika u ubusitvu.

Njegov slučaj je otišao najdalje i činjenica da sada izgleda da neće ni doći na sud pokazuje sa kakvim izazovima se tužioci suočavaju.  Oni sada razmatraju da li da podignu optužnice protiv drugih osumnjičenih.

U svom izveštaju iz 2013. Centar Simon Vizental koji traga za poslednjim živim nacistima stavio je Hansa Lipšisa na 4. mesto svoje liste najtraženijih zločinaca.

Centar navodi da je on služio u bataljnou SS između 1941. i 1945. i da je učestvovao u masakrima i proganjanjima nedužnih civila, uglavnom Jevreja.