List dodaje da će sledeći izazov za Ketrin Ešton biti posredovanje između Makedonije i Grčke.

Na početku karijere opisivana kao neharizmatična, nedorasla izazovima, Ešton je ove godine uspela da zabeleži dva značajna uspeha, da osigura istorijski sporazum Beograda i Kosova u aprilu, kao i kompromis u sporu sa Iranom u novembru.

Eštonova je bila ta koja je temeljnim radom pridobila poverenje iranskog šefa diplomatije Mohameda Zarifa i koja je uopšte omogućila dijalog sa njegovim američkim kolegom Džonom Kerijem, podseća list ističući da je na početku rada novembra 2009. nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja Velike Britanije, bez ikakvog spoljnopolitičkog iskustva, važila je za osobu o kojoj su čelnici EU jedva uspeli da se dogovore.

"Prese" ukazuje da je Zarif, u početnoj fazi Ženevskih pregovora, navodno želeo samo da pregovara sa Eštonovom o nuklearnim ambicijama Teherana, čak je jedno vreme zapostavljao i svoje mentore Kinu i Rusiju.

U slučaju Irana je EU mogla da se prikaže kao verodostojan posrednik bez predrasuda prema Teheranu, jer je iranskim vođama bilo jasno da ekonomske sankcije Unije nisu bile ideološki motivisane.

Kod Srbije i Kosova radilo se o snazi privlačnosti članstva u EU, koja je zavađene strane dovela za pregovarački sto, podvlači list.

Da spoljna politika EU može funkcionisati samo ako svi vuku na istu stranu konopca dokazuje slučaj Makedonije, naglašava dnevnik.

Već godinama se miniraju svi pokušaji približavanja države koju je Brisel okarakterisao zrelom za pristupanje EU, zbog bizarnog spora oko imena koji seže do antičkih vremena.

Kada je reč o poreklu Aleksandra Velikog čak i Ešton, kojoj se funkcija završava izborima za Evropski parlament sledećče godine,  ne postiže napredak, zaključuje "Prese".