Grčka svoj budžetski manjak krajem 2014. godine ne namerava da više pokriva iz paketa pomoći Evropske unije nego pomoću sopstvenog poslovanja na tržištima, poručio je grčki ministar privrede Konstantinos Hacidakis, a prenosi Dojče vele.

To je obrazložio činjenicom da je Grčka 2013. godine ostvarila primarni višak u budžetu (pre plaćanja kamata za dugove).

I grčki premijer Antonis Samaras je u svom novogodišnjem govoru najavio da ta zemlja nakon okončanja programa za spas u ovoj godini želi da funkcioniše bez novih paketa pomoći i vrati se na tržišta.

Stručnjaci iz investicionog giganta Pimka smatraju, međutim, da je nerealno da Grčka već krajem godine može bez nove evropske pomoći.

"Ne verujemo da će Grčka ove godine uspeti da dobije novac direktno na finansijskim tržištima", rekao je menadžer u Pimku Majls Bredšo.

"Na devetogodišnje grčke obveznice trenutno se dobije osam odsto. Ukoliko zemlja pod tim uslovima uzme veće iznose kredita, celokupno dužničko i kamatno opterećenje će biti mnogo veće nego kad bi se uzeli krediti iz Fonda za spas koji finansiraju EU i MMF, istakao je Bredšo.

On je ocenio da Grčka o stajanju na vlastite noge na međunarodnim tržištima može da razmišlja tek kada zaista ostvari privredni rast.

Predsednik Nemačkog instituta za privredna istraživanja Marsel Fračner polazi od toga da će Atini 2015. godine trebati i treći paket spasa od međunarodnih kreditora.

Grčka se zbog toga još duže vreme neće sama moći finansirati na tržištima, dodao je Fračner.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble nedavno je ostavio otvorenu mogućnost da EU i dalje šalje novac u Grčku.

Države evrozone i MMF su od 2010.godine pomogli Grčkoj sa 240 milijardi evra.