Američke demokrate, novinari i liberali u utorak su oštro osudili odluku predsednika Džordža Buša da ukine zatvorsku kaznu nekadašnjem zvaničniku Bele kuće Luisu "Skuteru" Libiju, ocenjujući to kao simbol cinizma, odnosno svega onog što SAD na sledećim predsedničkim izborima mora da promene.
Američke demokrate, novinari i liberali u utorak su oštro osudili odluku predsednika Džordža Buša da ukine zatvorsku kaznu nekadašnjem zvaničniku Bele kuće Luisu "Skuteru" Libiju, ocenjujući to kao simbol cinizma, odnosno svega onog što SAD na sledećim predsedničkim izborima mora da promene.Najoštriji od svih bio je potencijalni predsednički kandidat demokrata, senator Džozef Bajden, koji je pozvao Amerikance da "masovnim telefonskim pozivima" primoraju Belu kuću da zaštiti pravosudni sistem SAD, okrnjen nakon odluke predsednika da ignoriše odluku suda i porote i poštedi Libija dvoipogodišnje zatvorske kazne.
Bušova kontroverzna odluka usledila je svega nekoliko časova nakon što je žalbeno veće federalnog suda u Vašingtonu odbacilo Libijev zahtev za odlaganjem kazne, postavljaući, na taj način, scenografiju za novi obračun predsednika i neokonzervativaca sa jedne, i kako se čini, kompletne Amerike sa druge strane.
"Poštujem odluku porote, ali sam zaključio da je zatvorska kazna izrečena gospodinu Libijiu preterana. Zbog toga, ukidam deo presude prema kojoj je gosdpodin Libi trebalo da provede 30 meseci u zatvoru", navodi se u predsedničkom saopštenju, izdatom po završetku sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Kenebankportu.
Buš je, koristeći ustavna ovlašćenja, ukinuo deo presude s početka juna, koja je se odnosi na zatvorski deo kazne protiv Libija, ali će nekadašnji bliski saradnik, ipak morati da plati globu u iznosu od 250.000 dolara, te "pazi šta radi" u naredne dve godine, koliko će trajati uslovna kazna.
"Odluka da se ukine deo kazne čoveku koji je ugrozio nacionalnu bezbednost zapečatila je političko nasledje administracije, čije su glavne karakteristike bile cinizam i podele, i koja je sebe i sopstvenu ideologiju uzdigla iznad zakona. To je tačno ona politika koju moramo promeniti, kako bi počeli proces vraćanja poverenja Amerikanaca u vladu i stavljanje napretka ispred podela koje su se dogodile poslednjih godina", izjavio je Barak Obama, jedan od favorita za kandidata za predsednika SAD.
Kako navode analitičari u Vašingtonu, odluka o ukidanju dela presude rezultat je strašnog pritiska
"svemoćnog" potpredsednika Dika Čejnija, koji je, podržan od neokonzervativaca, zatražio da predsednik stane u zaštitu "vernog službenika".
"To je fantastična odluka i veliko olakšanje. Skuter Libi nije zaslužio zatvorsku kaznu i drago mi je što je predsednik imao hrabrosti da uradi ovako nešto", rekao je nekadašnji ambasador Ričard Karlson, koji je prethodnih meseci prikupio milione dolara za finansiranje Libijeve odbrane.
Libi, nekadašnji savetnik potpredsednika SAD Dika Čejnija, osudjen je početkom juna na dve i po godine zatvora zbog laganja i ometanja istrage o obelodanjivanju identiteta operativca američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) 2003. godine, postavši, na taj način, prvi visoki zvaničnik administracije u Vašingtonu koji je osudjen na zavorsku kaznu u poslednjih 20 godina.
On je još u martu proglašen krivim zbog ometanja istrage povodom otkrivanja identiteta agenta CIA Valeri Plejm, koja se u centru prljave igre vlastodržaca u Vašingtonu našla pošto je njen suprug, bivši diplomata Džozef Vilson, izazvao gnev saradnika Dika Čejnija, jer je, nakon povratka iz Nigera, izjavio da "nema nikakvih dokaza da Irak u toj državi pokušava da nabavi uranijum".
"Ništa što učini ova administracija, nažalost, ne može me iznenaditi. Medjutim, ozlojedjen sam zbog ovakve odluke predsednika jer poništava čitav pravosudni sistem i američke vrednosti", rekao je Vilson televizijskoj mreži En-Bi-Si (NBC), dodajući da nema nikakve sumnje da je ključnu ulogu u čitavom ovom slučaju, ipak, odigrao potpredsednik Čejni.
Ili, kako su to objasnili cinici, od samog početka slučaja Libi bilo je jasno da će novinari biti jedine žrtve ovog procesa, pošto je novinarka "Njujork tajmsa" Džudit Miler jedina osoba koja je 2005. godine odležala 85 dana u zatvoru, zbog odbijanja da otkrije izvor svoje priče.
(Tanjug)
